PRE NEGO ŠTO ODETE U PENZIJU OBAVEZNO URADITE OVE STVARI! Svi se kasno sete, pa posle imaju velike probleme
Preporučljivo je godinu dana pre penzionisanja započeti proveru podataka u zavodu za penziono osiguranje radi izbegavanja problema.
Građani koji su deo svog radnog veka proveli radeći kao zanatlije ili u slobodnim profesijama, i oni čiji poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penziono osiguranje, često imaju nedoumice oko toga da li će im Hrvatski zavod za penziono osiguranje (HZMO) priznati staž.
Svake godine oko 50.000 hrvatskih građana odlazi u penziju, uglavnom u starosnoj ili prevremenoj penziji. Nije neuobičajeno da novopenzionisani ljudi moraju da čekaju više od zakonski propisanih dva meseca da bi se njihovi zahtevi obradili i da bi počela isplata penzija.
Stoga se svima koji nameravaju da napuste svet rada savetuje da godinu dana unapred započnu proces prethodnog popunjavanja svojih podataka u najbližoj filijali Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje (HZMO) ili putem portala e-građani. To će im omogućiti da blagovremeno saznaju koliki im je staž i da li su svi doprinosi uplaćeni, ali i da izbegnu neprijatnu situaciju da im se obračunava niža penzija jer se određeni podaci ne mogu pronaći.
Upravo je dokazivanje uplaćenih penzijskih doprinosa posebno problematično, naročito za one koji su već neko vreme samostalni poreski obveznici ili su radili u problematičnim kompanijama. Stoga je Hrvatski zavod za penziono osiguranje (HZMO) objasnio šta građani treba da urade u tri konkretne situacije koje bi ih mogle sačekati po odlasku u penziju.
Specifične situacije
Prva konkretna situacija tiče se osobe koja ove godine odlazi u penziju i koja je uplaćivala doprinose za penziju tri godine, od 2000. do 2003. godine, i bila je registrovana u Poreskom registru obveznika. Ova praksa se evidentira u radnoj knjižici, ali zaposleni mogu zatražiti i dokaz o uplati prakse na šalteru HZMO.
- Iako se period samostalnog rada evidentira u radnoj knjižici, koja je javna isprava i generalno se prihvata kao dokaz u upravnim postupcima, dokaz o uplati doprinosa je neophodan za priznavanje perioda rada po osnovu samostalnog rada. Zakon o penzijskom osiguranju jasno predviđa da se za samostalne doprinosioce (npr. zanatlije, slobodne zaposlene, RPO) staž osiguranja priznaje isključivo na osnovu potvrde Poreske uprave o uplaćenim doprinosima - navode oni, ističući:
Bez uplatnice se računa
- HZMO ne priznaje uplatnice koje stranka poseduje kao dovoljan dokaz, jer nema uvid u dug, već samo traži zvaničnu potvrdu od Poreske uprave. Ukoliko je pokrenut postupak prethodnog popunjavanja podataka radi ostvarivanja prava na penziju, HZMO zvanično traži potvrdu od Poreske uprave i stranka nije obavezna da je sama pribavi, već im se šalje zahtev na informaciju - objasnili su iz HZMO.
Ali, šta ako je osoba izgubila uplatnice ili su one izbledele, pa ne može da dokaže da je uplatila doprinose? Hrvatski zavod za penziono osiguranje (HZMO) kaže da to nije prepreka za priznavanje radnog staža.
- HZMO direktno od Poreske uprave traži potvrdu o uplaćenim doprinosima i na osnovu te potvrde donosi odluku o priznavanju staža. Stoga, odsustvo ili nečitljivost uplatnica ne dovodi automatski do uskraćivanja prava. Ključno je da li postoji evidentirana uplata doprinosa u sistemu Poreske uprave - objašnjava Mirovinski.
Šta ako doprinosi nisu uplaćeni?
Treća situacija se tiče mnogih koji su bili primorani da prihvate bilo kakav posao tokom 1990-ih zbog kolapsa industrijskih giganata. Naime, pitanje je da li će Hrvatski zavod za socijalno osiguranje priznati godine radnog staža zabeležene u njihovoj radnoj knjižici ako im poslodavac nije uplaćivao doprinose u određenom vremenskom periodu, a firma je nakon nekog vremena likvidirana.
Ako je radni odnos upisan u radnu knjižicu, a preduzeće (poslodavac) je u međuvremenu likvidirano ili izbrisano iz registra, HZMO priznaje staž osiguranja na osnovu upisa u radnu knjižicu. Ako podaci o platama nedostaju ili se nisu mogli dobiti od drugih nadležnih tela/institucija (npr. Državni arhiv Republike Hrvatske), prosečna vrednost poena se uzima za godine za koje podaci ne postoje (član 81. Zakona o radu i zapošljavanju) i staž je uglavnom nesumnjiv, ako je uredno upisan u radnu knjižicu.
U ovom kontekstu, radna knjižica i drugi mogući dokazi (npr. ugovor o radu, platne listiće, bankarske potvrde o isplati plata) mogu biti dovoljni dokazi za utvrđivanje statusa osiguranika. U postupku priznavanja penzionog staža, HZMO pravi razliku između obveznika po osnovu rada u preduzeću (gde se staž može priznati bez dokaza o uplatama) i obveznika samostalnih delatnosti (gde je priznavanje moguće samo uz potvrdu Poreske uprave o uplaćenim doprinosima). Radna knjižica je važno, ali ne uvek dovoljno, dokazno sredstvo. U svakom slučaju, HZMO je dužan da zvanično pribavi potrebne podatke i donese rešenje u skladu sa važećim propisima“, zaključuje Penzijski fond.
BiznisKurir/Večernji.hr
