NEMCI NEMAJU DUŠU, CVEĆE NE MIRIŠE, PARADAJZ NE ŠMEKA, SAMO RAD Ljilju muka naterala u Nemačku a ne pare! Vuklo je da se vrati, sad joj video gledaju netremice
Nije me držalo, morala sam da krenem u novi početak! U 68. godini došla na ovu ideju i pokrenula potpuno nov biznis! Ne želim svoj kapital i svoj trud da ostavim u Nemačkoj, nije tamo sve maslo, veli Ljilja
Šezdesetosmogodišnja Piroćanka Ljiljana Dobler, koja je svoj radni vek provela u Nemačkoj, gde se uspešno bavila ugostiteljstvom i vodila nekoliko restorana, iako u godinama kada većina ljudi izbegava da radi i trudi se da uživa u penziji, krenula je u novi početak, otvorivši svoj novi biznis.
Ljiljana se bavi uvozom markirane garderobe iz Nemačke koju prodaje u svojoj prodavnici kod Zelene pijace u Pirotu.
Kaže da je tokom svog četrdesetogodišnjeg boravka u Nemačkoj naučila da samo vredan rad može doneti rezultat i ulepšati život, a tu formulu uspešno primenjuje i danas.
- Odlučila sam da se vratim u Srbiju, a pošto sam naučila da stalno radim i nikada ne stajem, jednostavno, nije me držalo i morala sam da krenem u novi početak što bi se reklo, otvorila sam svoj novi biznis i počela da se bavim uvozom vrhunske garderobe iz Nemačke, poznatih marki.
Ljilju život nije mazio, ali iako je odrastala u siromaštvu, kaže da joj je detinjstvo bilo lepo. A kad se udala nije išlo onako kako se nadala.
Veli da ju je u Nemačku naterala muka, a ne pare. Udala se, rodila ćerku, ali nije išlo. Ispričala je pred kamerama kako ju je muž tukao, pa onda ode kod oca da mu kaže da će da se razvede pa i tamo dobije batine. Takvo je vreme bilo, a onda je rešila davnih sedamdesetih da ode u Nemačku da sebi i detetu stvori neki život.
- Koja majka može da ostavi svoje dete i ode, samo ona koju je muka naterala, veli Ljilja kojoj je dete tri godine bilo kod svekrve a kad je sredila papire, tamo u Nemačkoj, vratila se po nju.
Ljilja ju je u Nemačkoj odškolovala, završila je dva privatna fakulteta, podarila joj unučiće... Još tamo živi i radi a Ljilja veruje da će se i ona jednog dana vratili kući u Pirot.
Ljilja je na snimku opisala i kako je izgledao njen život u Nemačkoj, rad od jutra i sutra, bavila se ugostiteljstvom i držala kafiće još osamdesetih, a u jednom trenutku udala se i za Nemca za kog kaže da bi opet učinila isto jer je dobar čovek.
Kad je reč o životu u Nemačkoj, opisuje ga ovako...
- Nemci nemaju dušu, cveće ne miriše, paradajz ne šmeka, samo rad, rad i rad...
- Smatram da je Srbija pravo mesto za biznis i poručujem mladima da se ne misle mnogo, već da postanu preduzetnici jer jedino tako će biti gospodari svoje sudbine i sve će zavisiti samo od njih samih. Biti sam svoj gazda je nešto najlepše, ali zahteva puno rada. Meni to nije problem i tako sam odlučila da uđem u novi biznis. Srbija zaista ima puno mogućnosti. Među mladima ima dosta onih koji kukaju, žale se, ništa im ne odgovara, međutim, nije tako. Ja sam puno radila i na Zapadu i vidim da je Srbija odlično mesto za biznis, sa puno šansi i mnogo mogućnosti za preduzimljive ljude - kaže Biljana.
Ona je u rodnom selu svog oca, Krupcu, napravila pravi mali raj, obnovila je čitavo domaćinstvo, obnovila staru pekaru koja je svojevremeno predstavljalo pravo građevinsko čudo, i iako u poznim godinama, ima ambiciozne planove.
- Ja sam tako naučena da ne umem da stanem. Razmišljam uveliko i o novim poslovnim poduhvatima i unapređenju postojećih - kaže Ljiljana.
Ljilji je žao što se i ranije nije vratila i poručuje našim gastarbajterima da se vraćaju kući.
- Ne želim svoj kapital i svoj trud da ostavim u Nemačkoj, nije tamo sve maslo, veli Ljilja koja dodaje da joj nisu jasni ovi mladi koji po čitav dan sede po kafićima, uzmu babi penziju i sede u kafiću...
- Kako ne kažu, vidi ovu babu u 68. radi, pa daj i ja nešto da radim, kaže i dodaje da kad ide kolima za Nemačku ne može da veruje kad vidi ovolike kranove kod nas, da se ovoliko gradi, a tamo putem do Nemačke ništa.
- Oni propadaju a mi gradimo...
Dodaje i da boluje od jedne bolesti, ne one smrtne nego od bolesti čežnje za zavičajem, zato se i vratila, ali da je ono što je naučila od Nemaca ostalo zanavek - da mora da se radi.
Kurir.rs/Telegraf/Pirotske vesti
