KAKO DA RAZLIKUJETE ROBU IZ KINE OD EVROPSKE? Kupci zaziru od "made in China", a skupa odeća se proizvodi tamo
Tehnološkim razvojem i ulaganjem u industriju, današnja Kina može da se pohvali visokim stepenom kvaliteta svojih proizvoda, što ranije nije bio slučaj
Kineska proizvodnja je u svetskoj ekonomiji doživljavala učestale ekspanzije i razvitke. Proizvodna etiketa „Mejd in Čajna” kod kupaca je često stvarala prvobitno razočaravajuće reakcije, upravo zbog povezivanja kineske proizvodnje sa niskim nivoom kvaliteta. Sami smo bili svedoci ogromnog broja kineskih prodavnica koje su, po značajno niskim cenama, prodavale robu lošijeg kvaliteta u vreme početnog profilisanja Kine na svetskom tržištu.
Međutim, tehnološkim razvojem i ulaganjem u industriju, današnja Kina može da se pohvali visokim stepenom kvaliteta svojih proizvoda, ali i prednjačenja u oblastima koje su ranije bile očekivane samo od zapadnih zemalja.
Kao odgovor na izjavu potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država SAD Džej Di Vensa da je kineska proizvodnja lansirana sa „siromasima”, kineski proizvođači su na popularnoj društvenoj mreži „Tiktok” postavili snimke o navodnoj proizvodnji luksuznih torbi evropskih marki u kineskim industrijskim postrojenjima. Vest da su ovi modni dodaci, koji na policama prodavnica poseduju logo „Mejd in Jurop”, u suštini jednostavna kreacija proizvedena 80 odsto u Kini, sa brendiranim logom zaštićenim samo u Evropi, dovela je do masovnog negodovanja. Zvanične izjave koje su predstavnici kompanija naknadno izneli demantovalo je bilo koju vrstu spekulacije na izradu proizvoda u Kini, ali nije smirilo buru nastalu među potrošačima.
Kako navodi BBC u razgovorima sa ekspertima za lance snabdevanja, luksuzni brendovi nastavljaju da odolevaju pritiscima po pitanju njihove transparentnosti proizvodnje, te se ne može isključiti činjenica da je određena proizvodnje završena upravo u Kini. Evropski zakoni, s druge strane, primoravaju proizvođače da izvrše makar poslednje suštinske promene kako bi imali etiketu „mejd in Jurop”.
- Brend „Ermes” je izjavio da oni uopšte ne koriste kinesko tržište za svoju proizvodnju, dok su neki drugi brendovi potvrdili da u određenom procentu koriste - potvrdila je Verica Rakočević, modna dizajnerka i jedno od najuticajnijih lica srpske modne scene.
Prema njenim procenama, ovakav „skandal” na društvenim mrežama ne može da poljulja tlo svetskim brendovima, upravo zbog konstantnog finansijskog ulaganja koje traje već decenijama. Međutim, francuska modna grupacija „Kering”, vlasnika brenda „Guči”, 24. aprila je izjavila da je prihod za 2025. godinu pao za 14 odsto međugodišnje, što je slabije u odnosu na očekivanje analitičara.
Zbog ovakvih rezultata, kompanija će se okrenuti strategiji povećanja cena proizvoda kao jedan od načina zaštite svoje marže.
Rakočevićeva, pak, veruje da kvalitet i visoke cene ne moraju da utiču na kupovinu proizvoda luksuznih brendova, dajući primer brenda „Dolče end Gabana” i njihove linije koja je dizajnirana isključivo od plastike. Logo je upravo ono što čini proizvod poželjnim, ali i finansijski zahtevnim. Rakočevićeva, međutim, navija da fokus bude vraćen na domaće tržište, koje poseduje imena sa unikatnim kreacijama, ali i kupcima koji finansijski ne mogu da isprate takav kvalitet.
- Apsurd je da, ako radite sa kvalitetnim materijalima, imate etički problem da stavite cenu finalnog proizvoda upravo zato što u Srbiji imamo slabije prihode. Ne može da bude dileme da, ako je jedna haljina od svile skupa, da se plašite da je realno naplatite, odnosno onoliko koliko ona realno košta – objašnjava naša sagovornica. Upravo su zbog slabije finansijske slike njeni kupci su uglavnom iz inostranstva.
Kurir Biznis/Politika
