VIZIONAR KOJI JE SPOJIO TRADICIJU I BUDUĆNOST: Uveo preduzetnički duh u rad ansambla i napravio čudo!
Raša je ostao dosledan jednom principu: ljubav prema tradiciji mora biti živa i prilagođena vremenu u kojem živimo.
Radovan Raša Grčić i SKUD „Sveti Sava" iz Šida nisu samo čuvari kulture, oni su primer kako ljubav prema tradiciji, kada je udružena sa vizijom, organizacijom i upornošću, može postati brend grada Šida. Za poslednjih 30 godina, Raša je postao jedno od najprepoznatljivijih imena kada je reč o očuvanju i promociji srpskog folklora, ne samo u zemlji već i širom Evrope. Međutim, iza njegovog umetničkog uspeha stoji i snažan duh, ljubav prema folkloru i retko viđena sposobnost da tradiciju pretvori u brend poznat i šire od Srbije.
Od samog početka, Grčić je znao da umetnost mora biti i dobro organizovana da bi opstala. Uveo je preduzetnički duh u rad ansambla, gradeći temelje koji su omogućili SKUD „Sveti Sava" da preraste u instituciju sa stotinama članova i nastupima širom Evrope. Ali sve to nikada nije izgubilo ono najvažnije - dušu.
Za poslednjih trideset godina, Raša je postao jedno od najprepoznatljivijih imena u očuvanju i promociji srpskog folklora, ne samo u Srbiji, već i širom Evrope. Iza njegovih brojnih priznanja i uspeha stoji nešto mnogo dublje: iskrena ljubav, nesebično davanje i nepokolebljiva vera u snagu tradicije.
Raša nije bio samo koreograf. On je bio duša ansambla. Njegov rad sa Srpskim kulturno-umetničkim društvom "Sveti Sava" iz Šida bio je mnogo više od umetničkog rukovođenja, rad srcem. Stvarao je prostor u kome su se rađala prijateljstva, čuvale priče predaka i gradile vrednosti koje traju čitav život. Kao umetnički rukovodilac i koreograf, uspeo je da od ansambla napravi prepoznatljiv brend, ali i pravu porodicu.
Folklor kao stil života
Za Rašu, folklor nikada nije bio samo igra. Bio je to način života. Snaga folklora, kako često ističe, leži u ljubavi onih koji ga neguju, i upravo kroz takvu ljubav, svaki nastup, svaki aplauz, svaka nošnja i svaki korak na sceni, dobili su dublje značenje.
- Kada igraš, ti ne igraš samo za sebe. Igraš za one pre tebe, za one koji će doći posle tebe. To je naša veza sa korenima - govorio je Raša svojim članovima.
Od samog početka, Grčić je znao da umetnost mora biti i dobro organizovana da bi opstala. Uveo je preduzetnički duh u rad ansambla, gradeći temelje koji su omogućili SKUD „Sveti Sava" da preraste u instituciju sa stotinama članova i nastupima širom Evrope. Ali sve to nikada nije izgubilo ono najvažnije - dušu.
Uprkos izazovima, promenama u društvu, manjku podrške i novim generacijama koje imaju drugačije poglede, Raša je ostao dosledan jednom principu: ljubav prema tradiciji mora biti živa i prilagođena vremenu u kojem živimo.
Za folkloraše SKUD „Sveti Sava", nagrada je bila mnogo više od medalja i priznanja - to je bio put ka novim iskustvima, putovanje koje je svake godine postajalo radna avantura. Tokom tih putovanja, uz pesmu, muziku i igru, imali su priliku da uživaju i u zemljama širom Evrope, gde su već bili nadaleko poznati. Posete različitim kulturama i narodima nisu samo obogatile njihov umetnički rad, već su stvorile i neizbrisive uspomene koje su nosili kroz godine. Na tim putovanjima, folkloraši su svojim nastupima širili tradiciju, ali su i sami, kroz nova prijateljstva i razmene iskustava, postajali bogatiji kao umetnici i ljudi.
Nove ideje, iste vrednosti
Iako se približava penziji, Grčić gleda u budućnost sa istim žarom kao i pre tri decenije. Planovi za nastavak rada i u penziji, kao stručni saradnik, svedoče o njegovoj želji da SKUD „Sveti Sava" i dalje bude svetionik srpske kulture. Jer za Rašu, svaki novi član nije bio samo plesač - bio je naslednik, čuvar plamena koji spaja prošlost i budućnost.
Posle 30 godina, teško je zamisliti „Svetog Savu" bez Radovana Grčića. Njegova energija, ideje i neiscrpna vera u ljude utkane su u svaki deo ansambla.
Za svoj radni vek Raša je dobio mnogo nagrada, a neke od njih su: Šesto-decembarska nagrada, najveća nagrada koju grad Šid dodeljuje, majstorsko pismo - priznanje da je majstor svog zanata, kao i zlatna plaketa od nacionalnog ansambla Kolo za dostignuća u folkloru.