BIOMETAN JE BUDUĆNOST, A OTPAD JE NAFTA 21. VEKA! Srbija ima potencijal da postane lider u regionu
Biometan nije samo energetsko rešenje, ako ga ozbiljno shvatimo, možemo otvoriti novo poglavlje energetske nezavisnosti naše zemlje, kaže Lidija Zelić
Zamislite svet u kom se stajnjak, ostaci iz klanica i otpad iz prehrambene industrije ne bacaju, već se pretvaraju u energiju. Električnu, toplotnu, istu, isplativu. Sve ovo može da se dobije iz prirodnog gasa - biogasa. Dok druge, naročito evropske zemlje uveliko rade na projektima biometana, u Srbiji tržište biometana još ne postoji, regulativa je u povoju.
- Biogas je čista cirkularna ekonomija na delu. On rešava i problem otpada i problem energije. A Srbija ima ogroman potencijal da postane lider u regionu - kaže za Kurir Lidija Zelić, direktorka udruženja Biogas Srbija. Međutim, ključ leži u regulativi i hitnosti.
- Neophodno je da se što pre formira tržište biometana i uspostavi stabilan zakonodavni okvir. Bez toga, gubimo vreme, resurse i razvojnu šansu - upozorava Zelićeva.
U Nemačkoj, Austriji i Italiji biometan već ulazi u gasne mreže. Snabdeva domaćinstva, fabrike, prevoz...
- Biometan nije samo energetsko rešenje - on je šansa za decentralizaciju, nova radna mesta i revitalizaciju sela. Ako ga ozbiljno shvatimo, možemo otvoriti novo poglavlje energetske nezavisnosti Srbije - ističe Zelićeva.
Nemačka apsolutni šampion
- Nemačka je apsolutni šampion u proizvodnji biogasa - sa oko 10.000 postrojenja, ovaj energetski gigant već uveliko ubrizgava biometan u svoju gasnu mrežu. Njihova tajna? Dugoročna državna podrška, jasna pravila i podsticaji koji privlače investitore. Danska ide još dalje - plan im je da do 2030. čak 70 odsto prirodnog gasa zameni biometanom, a do 2035. potpuno pređe na njega. Njihova strategija je kristalno jasna: organski otpad = energetski resurs. Francuska ima preko 500 postrojenja direktno priključenih na gasnu mrežu, a vlada nudi atraktivne subvencije za one koji ulažu u prečišćavanje biogasa. Cilj? Da biometan do 2030. pokrije 20 odsto ukupne potrošnje gasa u zemlji. Italija koristi biometan za energiju, ali i za transport - uz jake podsticaje za poljoprivrednike da se uključe. Gradovi razvijaju infrastrukturu za gasna vozila, a biometan postaje gorivo koje vozi budućnost. Švedska je otišla korak dalje - njihovi autobusi već godinama voze na biometan. Cilj je jasan: potpuna zamena prirodnog gasa u transportu do 2030 - kažu naši sagovornici, stručnjaci iz oblasti energetike.
Otpadu je mesto u budućnosti
- U Srbiji danas imamo 44 biogasna postrojenja. Još 54 su u izgradnji. Godišnje obradimo oko 900.000 tona otpada - i proizvodimo struju i toplotu. A ostatak? Ostatak je vrhunsko organsko đubrivo. Ako bismo iskoristili samo ostatke iz poljoprivrede, mogli bismo da instaliramo čak 500 MW kapaciteta. To bi pokrilo 50 odsto potreba Srbije za prirodnim gasom. Zato 2025. mora da bude godina jasne i predvidive regulative za biometan. Godina u kojoj prestajemo da spaljujemo resurse i počinjemo da ih pametno koristimo. Otpadu je mesto u energiji, ne na deponiji. Otpadu je mesto u budućnosti - ne u prošlosti.