Money Motion 2025 ponovo ruši rekorde: do podneva registrovano više od 2000 posetilaca. Donosimo zaključke prvog dana
Više od 20 startapa takmičilo se pred žiri
Na Zagrebačkom velesajmu započela je najveća regionalna FinTech konferencija Money Motion 2025, koja je već prvog dana okupila više od 2000 posetilaca. To je više učesnika tokom prvog dana u odnosu na celokupno prošlogodišnje izdanje. Tokom otvaranja, osnivači su potvrdili da konferencija iz godine u godinu raste, pa tako i ove godine beleži rast od čak 25 procenata, uz ambiciju da postane najveća FinTech konferencija u Evropi.
– Svemu je porastao broj – više predavača, više sadržaja, više prilika za networking. Zahvalni smo našim sponzorima poput ASEE-a, Mastercarda, Monrija, A1 Hrvatska, Croatia osiguranja, LAQO-a, OTP banke i još tridesetak drugih brendova koji su podržali konferenciju – izjavio je na otvaranju Nikola Škorić, suosnivač Money Motiona.
Suosnivač Luka Sučić posebno je istakao brojnost startapa, kojih ove godine ima čak dvadeset, uz bogat izlagački deo, i izrazio zadovoljstvo vidljivim rastom interesovanja u protekle dve godine.
Jedno od najposećenijih predavanja bilo je ono o budućnosti plaćanja u maloprodaji, koje je otvorio Milan Gauder, suosnivač kompanije frēda. Gauder je istakao pad korišćenja gotovine, naročito ubrzan nakon pandemije, kao i ekspanziju instant plaćanja predvođenu zemljama u razvoju poput Indije i Brazila, gde je uspeh postignut korišćenjem jednostavnih tehnologija kao što su QR kodovi.
– Za poređenje, Hrvatskoj i ostatku zapadnog sveta bilo je potrebno 50 do 60 godina da dostignu sličan nivo usvajanja. Ključ uspeha na Istoku su QR kodovi. Te zemlje su jednostavno preskočile kartice i prešle direktno na kodove, čime su za samo pet godina postigle ono za šta je Zapadu trebalo deset puta više vremena. Mislim da će u narednih pet godina Evropa morati da razvije alternativni sistem plaćanja. To je ključno i na tome se mora početi raditi – zaključio je.
Panel o promenama u načinu plaćanja okupio je poznata imena poput Ignacia Terola iz Evropske centralne banke, Dwaynea Gefferiea, Krzysztofa Sobale iz Mastercarda i Silvije Mensdorff-Pouilly iz WorldPaya, a moderator je bio Damir Čaušević, izvršni direktor Monri Paymentsa i suosnivač konferencije. Učesnici su zaključili da se plaćanja brzo transformišu, ali da kartice ostaju relevantne, iako u evoluiranom, tokenizovanom obliku. Sobala je istakao da čak 80 odsto Mastercard transakcija danas čine instant plaćanja.
Posebnu pažnju privuklo je predavanje Federica Padernija iz platforme X (bivši Twitter), koji je govorio o trendovima u finansijskom sadržaju na društvenim mrežama, ističući snažan rast video sadržaja i značaj platforme za finansijske institucije. Na X-u su prisutni svi ključni finansijski lideri, naglasio je, razmenjuju mišljenja i komuniciraju sa brendovima.
Na ekonomsku perspektivu Hrvatske osvrnula se Natalia Leichmanova iz Mastercard Economics Institutea, ističući izuzetnu potrošačku moć hrvatskih građana i rast njihove kupovne moći, posebno u turizmu i iskustvenoj potrošnji. Danas je kupovna moć u Hrvatskoj veća nego 2019. godine, poručila je – dakle pre pandemije. U Nemačkoj se to nije desilo, ali u regionu jeste. Kao rezultat toga, odlučnost potrošača u Hrvatskoj vratila se na najviši nivo ikada. Najviše se troši na iskustva – zabavu, dobar provod i ono što ostaje u sećanju.
Strategijska primena veštačke inteligencije u bankarstvu bila je tema panela sa Timom Ruttenom iz Backbasea, Josipom Majherom iz Hrvatske poštanske banke, Zvonimirom Mavretićem iz ASEE-a, Vjekoslavom Bonićem iz Raiffeisen Bank Internationala i Nenadom Crnčecom iz Architecha. Panelisti su naglasili značaj personalizacije korisničkog iskustva i promene koje veštačka inteligencija donosi u način poslovanja banaka.
Piotr Jelenski iz ASEE Grupe predstavio je kako se gradi tržišni lider. ASEE je uvek u potrazi za dobrim biznisima koji mogu brzo postati profitabilni – unutar godinu do dve. Osnivači, napomenuo je, često napumpaju vrednost i do 30 posto, a oni traže jaku sposobnost generisanja prihoda i snažno intelektualno vlasništvo koje je teško replicirati.
– Moj san je da se udvostručimo u narednih nekoliko godina. Već smo proširili poslovanje u Španiju i Portugal, zatim u Tursku, Egipat i Indiju. Dakle, i dalje smo prisutni na razvijenim tržištima, ali sve više ulazimo i na velika tržišta koja su još u razvoju.
Veći fokus na maloprodajne teme istakao se tokom panela na kojem su Berislav Marszalek iz Entria, Borko Buturac iz Aircasha, Maja Fočić iz Monri Paymentsa, Bono van Nijnatten i Michal Baštar iz Vise komentarisali ključne pokretače online kupovine i plaćanja.
– Ono što vidimo širom Evrope jeste da se korisnici ponašaju vrlo slično. Korisnici ne žele da za svaku sitnicu instaliraju posebnu aplikaciju. Naša statistika pokazuje da, kada im se ponudi jedno rešenje koje objedinjuje više usluga, njihova interakcija i upotreba rastu – poručio je Buturac.
Kada smo počeli – nastavio je Marszalek – želeli smo digitalizovati plaćanja, ali smo bili tri do pet godina ispred potreba tržišta. Ubrzo smo shvatili da se biznis raspada jer smo gurali nešto što korisnici tada nisu želeli – jednostavno, želeli su da plaćaju gotovinom. Danas je samo mali deo plaćanja i dalje u gotovini, i uskoro će pasti ispod 10 procenata.
Važna tema ovogodišnjeg programa bila je i budućnost osiguravajuće industrije. Na panelu o trendovima u toj oblasti učestvovali su Ana Zovko iz Croatia osiguranja i LAQO-a, Ervin Jagetić iz Infobipa, Oscar Paz de la Fuente iz insurNOW-a i Simon Kaesler iz McKinsey & Company.
Zovko je započela panel kratkim pregledom stanja u industriji i istakla da se trenutno 10 posto osiguranja u Evropi prodaje digitalno. Iako se digitalno osiguranje još uvek nije pokazalo kao „Spotify“ ove industrije, veruje da budućnost leži u jednostavnom korisničkom iskustvu i još jednostavnijem ugovaranju – što nastavlja da raste.
Panel o digitalnom identitetu naglasio je važnost priprema za 2026. godinu, kada će svi građani EU morati imati digitalne lične dokumente – a Belgija trenutno najnaprednije implementira ovu promenu. Prema rečima Sebastiana Theisena iz Entrusta, Nemačka se suočava s izazovima zbog kompleksne regulative, pa je neophodno razviti pristupačnije digitalne novčanike za lakše korišćenje javnih usluga. Valentina Dragomir iz Evrotrusta podsetila je na potrebu sigurnog i pravno validnog prepoznavanja korisnika, dok je Ingo Rübe iz KILT Protocola upozorio na potrebu balansa između državne kontrole i privatnosti korisnika, naglasivši rizike koje nosi dominacija velikih tehnoloških kompanija.
Na panelu o trendovima plaćanja u EU, učesnici su istakli rastuću važnost generativne veštačke inteligencije, koju je Viktoria Merkoulova iz Nexi Grupe predstavila kroz njihov GenAI Lab, fokusiran na praktične primene u poslovnim procesima. Panagiotis Kriaris iz Unzera naglasio je važnost funkcionalnosti digitalnih plaćanja, upozorivši da Evropa često greši stavljajući akcenat na brzinu umesto na korisničku vrednost.
Jordan Graison upozorio je na nedostatak javne rasprave o uvođenju digitalnog evra, dok je Antonio Argir iz NLB Grupe istakao da GenAI predstavlja izazov na manjim tržištima zbog njihove specifičnosti. Na kraju, Christian Rau iz Mastercarda govorio je o transformaciji platnih metoda, ističući pad upotrebe plastičnih kartica u korist virtuelnih, važnost regulacije kriptovaluta i rast saradnje s javnim sektorom u vezi sa digitalnim valutama centralnih banaka.
Posebno uzbudljiv deo programa bio je Startup stage, gde se 20 inovativnih startapa takmičilo za pažnju i naklonost žirija sastavljenog ocd šest iskusnih investitora. Najviše pažnje privukla je dinamična diskusija u formi „fightcluba“ između tri predstavnika različitih modela finansiranja startapa: jedan se finansira sopstvenim sredstvima (bootstrapping), drugi koristi bankarski kredit, a treći je podržan od strane investicionog fonda. U petak će na istom mestu program obraditi teme budućnosti – FinTech2030, a na samom kraju saznaćemo i pobednike startap takmičenja.
Ulaznice za Money Motion 2026 biće dostupne od petka uveče, 28. marta na platformi Entrio. Super Blind Bird ulaznice prodavaće se po ceni od 129 evra.
Promo