OVE GODINE OSTAJEMO BEZ KAJSIJA! Neće biti ni rakije, a ni džemova - Zasadi u Srbiji ozbiljno stradali
Pod velikim su znakom pitanja i proizvođači džema, jer je ovo voće ponovo najviše stradalo od mraza
Prolećni mraz ponovo je uzeo danak u voćnjacima širom Srbije, a kao i prošle godine, ali i nekoliko sezona najviše su stradali zasadi kajsije.
Kako javljaju voćari iz različitih krajeva zemlje, niske jutarnje temperature najviše su pokosile ovu vrstu voća koja je u fazi cvetanja osetljiva i kada se temperatura spusti i na stepen ispod nule. Najsumornije izjave proizvođača su da ove godine kajsije neće biti za jelo, a proizvodnja džema i ostalih proizvoda je pod velikim znakom pitanja.
U takvim situacijama i manjka na tržištu cene tog voća će, naravno, biti izuzetno visoke. Zvanične informacije o stepenu oštećenja zasada kajsija, ali i drugih ranih sorti voća još nisu objavljene.
Međutim, kako se nezvanično saznaje, u voćnjacima u okolini Čačka, ali i Smedereva štete u pojedinim voćnjacima su i do 90 odsto. Stručnjaci ističu da najveće štete od mraza nastaju u fazi kada voće cveta ili precvetava, a to se i sada upravo dogodilo jer je vegetacija krenula ranije zbog visokih temperatura u februaru i početkom marta. Posebno kod koštičavog voća čiju su proizvođači najviše strepeli proteklih dana. Međutim, ako se niske temperature ponove u periodu kada odmakne formiranje plodova – voće je otpornije.
A šta je sa drugim voćnim vrstama?
Kako je objavio RTV, u jednom od najvećih i najperspektivnijih voćarskih krajeva u Slankamenu, nakon rezidbe, voćari su započeli tretiranje jabuka, tj. sprovođenje prve zaštite protiv bolesti, prskanje. Takođe, obilazeći svoje voćnjake, a kako su temperature ovih dana bile ispod nule, proizvođači su konstatovali da je mraza bilo, ali veće štete, konkretno na jabuci, nema, jer nije cvetala u potpunosti, dok su potvrdili da je kajsija ugrožena jer je u punom cvetanju.
Prema nedavno objavljenim podacima na sajtu „ratarstvo.rs”, Turska i Iran su lideri u proizvodnji kajsije na svetu. Italija, Francuska, Španija i Grčka su najveći evropski proizvođači. U Srbiji je oko 5.290 hektara pod kajsijom. Prinos iznosi 4,5 do 8,7 tona po hektaru.
Grocka je lider sa 1.949 hektara. Zatim slede: Čačak, Smederevo i Zrenjanin.
Potražnja za domaćim sortama kajsije raste. U jednoj godini je izvezeno 2.341 tona, za 2,1 milion dolara. Najviše sveže kajsije ide u Rusiju i Bosnu i Hercegovinu.
Blaga i sunčana područja su idealna za uzgoj sočnih plodova. Oni postižu vrhunsku aromu. U takvim uslovima, drvo se brzo razvija i daje dobar prinos. Voće je vrlo pogodno za proizvodnju rakije i drugih prerađevina, a poslednjih godina se kajsija dosta i suši i takvi proizvodi postižu dobru cenu.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović nedavno je za naš list rekao da treba više raditi na promociji osiguranja voćnjaka koja se bave komercijalnom proizvodnjom jer je nažalost, kako je rekao, svega sedam odsto zasada osigurano od mraza koji već više od deset godina pravi velike probleme u domaćem voćarstvu.
Samo prošle godine zbog mraza u aprilu rod je bio smanjen za oko 150.000 tona različitog voća, a to je bila samo jedna u nizu loših godina u voćarstvu. Zbog kasnih prolećnih mrazeva, Srbija na voću godišnje gubi između 60 i 150 miliona evra.
BiznisKurir/Politika
