STROŽIJA KONTROLA ROBE ZA CIVILNU I VOJNU PRIMENU! Promet proizvoda dvostruke namene reguliše poseban zakon
Srbija je usvojila Zakon o izvozu i uvozu robe dvostruke namene, kojim se uspostavlja stroža kontrola prometa proizvoda koji mogu imati i civilnu i vojnu primenu. Novi propisi, usvojeni na sednici Skupštine Srbije 6. marta, imaju za cilj zaštitu odbrambenih, bezbednosnih i ekonomskih interesa zemlje.
Prema zakonu, roba dvostruke namene podrazumeva sve proizvode, softver i tehnologije koje se mogu koristiti i u civilne i u vojne svrhe. To uključuje opremu koja može poslužiti za razvoj nuklearnog, hemijskog ili biološkog oružja, ali i proizvode koji mogu imati neeksplozivnu funkciju, a da se ipak iskoriste u vojne svrhe.
Novi zakon detaljno definiše i druge ključne pojmove, poput izvoznika, uvoznika, tranzita i tehničke pomoći. Takođe, precizira ko može da pruža brokerske usluge – posredovanja u kupoprodaji robe dvostruke namene između različitih država.
Stroža kontrola izvoza i uvoza
Zakon propisuje više nivoa dozvola koje su neophodne za izvoz i uvoz ove vrste robe. Ključne uključuju: individualnu dozvolu (izdatu određenom izvozniku za jednog krajnjeg korisnika), globalnu dozvolu (koja omogućava izvozniku da trguje određenom vrstom robe sa više krajnjih korisnika), kao i dozvolu za velike projekte (namenjenu izvozu u okviru kompleksnih međunarodnih projekata).
Pored toga, uvodi se i Nacionalna kontrolna lista robe dvostruke namene, koja će jasno definisati koje vrste proizvoda podležu obaveznoj kontroli.
Novi propisi imaju značajan uticaj na privredne subjekte koji se bave trgovinom tehnološki naprednim proizvodima. Pravna lica i preduzetnici koji žele da se bave izvozom ili uvozom robe dvostruke namene moraju ispuniti stroge administrativne i bezbednosne standarde, uključujući obavezne interne programe usklađenosti.
Posebno je regulisana i tehnička pomoć, odnosno pružanje obuke, instrukcija ili drugih usluga koje mogu doprineti razvoju i korišćenju robe dvostruke namene. To znači da se i prenos znanja i tehnologije putem interneta, telefona ili mejla smatra oblikom izvoza i podleže kontroli.
Nakon usvajanja zakona, sledeći korak je donošenje pravilnika i podzakonskih akata koji će detaljno regulisati sprovođenje ovih propisa u praksi. Prvi izazov za privrednike biće prilagođavanje novim administrativnim zahtevima, ali dugoročno gledano zakon bi mogao doneti veću pravnu sigurnost i zaštitu domaćih i međunarodnih interesa.
Prema novom zakonskom okviru, svaka kompanija ili pojedinac koji se bavi ovakvom robom mora prethodno pribaviti dozvolu od nadležnog ministarstva, a ukoliko postoje sumnje u namenu robe država ima mehanizme za dodatnu proveru i eventualnu zabranu.
Izvoz robe koja nije formalno navedena na zvaničnoj listi takođe može biti zabranjen ako postoji sumnja da će biti korišćena za proizvodnju oružja za masovno uništenje, kao deo vojne opreme ili za narušavanje ljudskih prava. Posebno su pod lupom transakcije sa državama koje su pod međunarodnim embargom.
Ministarstvo ima ovlašćenje da zabrani prolazak takve robe kroz Srbiju ako postoji rizik od njene zloupotrebe. Brokeri i kompanije koje pružaju tehničku podršku za ovu robu takođe moraju dobiti dozvolu, a ukoliko postoje indicije da bi roba mogla završiti u pogrešnim rukama, dužni su da obaveste nadležne organe.
Sankcije za nepoštovanje zakona
Kršenje propisa može dovesti do ozbiljnih finansijskih i pravnih posledica. Za pravna lica predviđene su kazne u rasponu od 100.000 do tri miliona dinara, dok odgovorna lica u firmama mogu platiti između 20.000 i 150.000 dinara. Preduzetnici koji ne poštuju zakon suočavaju se sa kaznama od 100.000 do 500.000 dinara.
Pored novčanih kazni, privrednici koji ne pribave odgovarajuće dozvole mogu se suočiti sa oduzimanjem robe, privremenom zabranom poslovanja ili drugim sankcijama koje predviđaju carinski i trgovinski propisi.
Kako do dozvole?
Ministarstvo izdaje individualne dozvole koje važe do dve godine, a za velike projekte i do četiri. Kompanije koje žele da posluju u ovom sektoru moraju da uspostave interni program usklađenosti sa zakonom i redovno izveštavaju državu o svojim aktivnostima.
Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se Ministarstvu na propisanom obrascu i mora da sadrži ključne podatke, uključujući informacije o kompaniji, detaljan opis robe, krajnjeg korisnika, vrednost, namenu i način plaćanja.
Osim toga, obavezno je dostavljanje originalne potvrde krajnjeg korisnika (End User Certificate) ili međunarodnog uvoznog sertifikata, koji ne smeju biti stariji od šest meseci.
Stroge provere i konsultacije sa državnim organima
Ministarstvo po prijemu zahteva sprovodi temeljne provere u saradnji sa resornim ministarstvima – odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i sa službama nacionalne bezbednosti. Njihova saglasnost je ključna za odobrenje dozvole. Nadležni organi imaju pravo da proveravaju podatke podnosioca, obavljaju razgovore sa uključenim licima i prikupljaju informacije iz zvaničnih baza podataka.
U određenim slučajevima Ministarstvo može napraviti izuzetak i izdati dozvolu po posebnoj proceduri, naročito kada se radi o privremenom izvozu za sajmove, muzejske izložbe ili naučna istraživanja.
Dozvola može biti poništena ukoliko Savet bezbednosti UN ili druga međunarodna organizacija uvede restriktivne mere prema državi krajnjeg korisnika ili ako se utvrdi da uslovi na kojima je zasnovana dozvola više ne postoje.
Takođe, ukoliko se dokaže da je dozvola dobijena na osnovu lažnih podataka ili ako izvoznik prekrši njene uslove, Ministarstvo ima pravo da je oduzme.
Stroga pravila za evidenciju i kontrolu
Kompanije koje se bave izvozom, uvozom ili brokerskim uslugama moraju voditi preciznu evidenciju o svakoj transakciji, uključujući podatke o robi, kupcima i krajnjim korisnicima. Ova dokumentacija mora biti dostupna nadležnim organima i čuvana najmanje deset godina.
Novi zakon predviđa da su svi izvoznici, uvoznici, brokeri i pružaoci tehničke pomoći u obavezi da u roku od 15 dana od obavljenog posla podnesu izveštaj nadležnom ministarstvu. Ovaj izveštaj mora da sadrži broj dozvole, kao i Potvrdu o prijemu robe dvostruke namene u slučaju posebnog zahteva ministarstva. Takođe, sve naknadne izmene u dokumentaciji moraju biti prijavljene u roku od sedam dana.
Ministarstvo je ovlašćeno da, na zahtev podnosioca, izdaje Sertifikat krajnjeg korisnika i Međunarodni uvozni sertifikat za robu dvostruke namene. Takođe, moguće je overiti sertifikate propisane od strane izvozničkih zemalja. Uvoznici su dužni da ministarstvu dostave kopiju izdatih sertifikata prilikom podnošenja zahteva za dozvolu.
Za kršenje zakona predviđene su novčane kazne koje mogu dostići i dvadesetostruki iznos vrednosti robe ili usluge koja je predmet prekršaja. U slučaju težih prekršaja, predviđena je i zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od tri godine za pravna lica i do godinu dana za odgovorna lica.
Kurir Biznis/Biznis.rs