RUDNA BOGATSTVA KLJUČNA TAČKA PREGOVORA: Strateški tokovi u energetici su vrlo jasni ako se posmatraju postupci velikih zemalja
Pod zemljom ukrajine više od 500.000 tona litijuma
Nova runda pregovora u Rijadu donosi pokušaj Donalda Trampa da privede potpisivanju ekskluzivni sporazum sa Ukrajinom o pristupu SAD njenim kritičnim mineralima. Američki predsednik naglašava da takav ugovor neće biti dovoljan ako Ukrajina želi da nastavi sa
primanjem pomoći, mada su rudna bogatstva sa istoka Evrope svakako najvažnija u ovom pregovaračkom Overtonovom prozoru. Činjenica da predsednik Tramp iskazuje pretenezije ka Kanadi i Grenlandu, zbog njihove blizine netaknutim rudnim bogatstvima Arktika, to nedvosmisleno potvrđuje.
Ukrajina leži na velikim nalazištima retkih metala poput nikla, mangana, bakra, uranijuma, a verovatno da je crvenu lampicu u Beloj kući upalilao rusko zauzimanje ključnih oblasti za kontrolu ukrajinskog litijuma. Prema procenama Ukrajinske akademije nauka, ispod zemlje se nalazi preko 500.000 tona ovog metala neophodnog za zelenu tranziciju.
Sredinom prošle godine, sekretar UN-a Antonio Gutereš obznanio je procenu da će se do 2030. godine utrostručiti potražnja za bakrom, litijumom, niklom, kobaltom i drugim mineralima nužnim za prelazak na čistiju ekonomiju.
Sa druge strane, kako bi se osigurala stabilnost u zelenom lancu vrednosti u evropskoj auto industriji koja se bori da uhvati korak sa vremenom, EU snažno podržava mnoge projekte širom kontinenta. Zbog svoje bitnosti, rudnici litijuma su među najbrojnijim i za njih se najčešće čuje.
Projekti Emili i Zinvald u Francuskoj i Nemačkoj, prilike su za dve predvodnice EU, zemlje sa gigantima automobilske industrije, uhvate u koštac sa promenama koje dolaze. Aktuelni su takođe projekti u Češkoj, Velikoj Britaniji, Švedskoj, a pre dve nedelje se nastavilo sa radom na projektu Barozo u Portugaliji.
Srbiji je sve ovo značajno iz perspektive njenih vrednih rezervi litijuma i tekućeg projekta Jadar. Strateški tokovi u energetici su vrlo jasni ako se posmatraju postupci velikih zemalja, pa i Srbija, iz te perspektive, ima obavezu da ne propusti novi talas tehnološkog razvoja. Sa litijumom zemlja je u prilici da se pozicionira kao nezaobilazna u planovima evropske i svetske industrije, što su priznali mnogobrojni strani političari i eksperti koji su u proteklom periodu posetili Srbiju. Doprinos prestižu zemlje je očigledan, kao i buduće osnaživanje geopolitičkog položaja u novom deljenju karata.
Privlačenje stranih investicija, direktan razvoj zemlje i približavanje tehnološki naprednijim zemljama, međutim, nipošto ne smeju da budu zapostavljeni jer ekologija predstavlja jednu od karijatida modernih država. Dinko Knežević, redovni profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu, slaže se sa tim i ističe da projekat Jadar poštuje sve predviđene postulate:
- Srbija se vraća na velika vrata na rudarsku mapu Evrope i sveta i postaje značajan igrač. Da biste išta napravili, morate prvo napraviti procenu rizika koja se radi po uobičajenim metodologijama u stručnoj praksi i nijedan od faktora koji može da utiče na životnu sredinu nije preskočen.
Biznis.kurir.rs