"ZBOG OVOGA UMIRU DECA" Dok ljudi gladuju broj milijardera sve veći: Ovo je definicija ekstremnog siromaštva, da li je ikada bilo gore?
Prema definiciji Ujedinjenih Nacija, ekstremno siromaštvo je kada po glavi imate dnevna primanja od 2,1 dolara
Najnoviji izveštaj ove humanitarne organizacije, pod nazivom “Takers Not Makers”, predviđa da će svet u narednih deset godina imati pet biilionera, što je značajno više u odnosu na prošlogodišnju prognozu od jednog bilionera u istom periodu.
Dok je milijardera sve više, sada je 152 miliona više gladnih, a pod tim se ne podrazumeva stopa siromaštva, nego direktno ljudi koji nemaju dovoljno sredstava kako bi sebe prehranili.
Na ovu temu za Kurir televiziju u emisiji "Ni pet ni šest" govorili su ekonomista Vladimir Đukanović, Mahmud Bušatlija, konsultant za strane investicije, kao i Slobodan Betulić, estradni umetnik.
- Prema definiciji Ujedinjenih Nacija, ekstremno siromaštvo je kada po glavi imate dnevna primanja od 2,1 dolara. Godine 1895. je 95% ljudi bilo ekstremno siromašno, što pokazuje da danas nije najgore. Svi su bili puka sirotinja. U 20. veku je zbog industralizacije i razvića tehnologije došlo do poboljšanja situacije. Sada je 9% populacije ekstremno siromašno - kaže Đukanović.
On je ovaj podvig istakao kao najveći uspeh čovečanstva, a istakao je i da bi po planu UN-a do 2030. godine ekstremno siromaštvo bilo potpuno iskorenjeno, da u međuvremenu čovečanstvo nije moralo da se bori sa pandemijom COVID virusa i mnogobrojnim ratovima koji su pogodili planetu.
- Ovakvo siromaštvo najviše pogađa majke, jer je smrtnost beba, male dece, i samih žena zbog komplikacija nakon porođaja ogroman. To su najveći problemi ekstremnog siromaštva, a čim se izađe iz tog sloja mnogo je veća šansa da dete preživi. Verujem da više nismo na putu da iskorenimo ovaj vid siromaštva - kaže Đukanović.
On kaže da ekonomska jednakost nikada nije bila bolja, ali da je činjenica i da nikada nije bilo većih razlika između broja milijardera i broja ekstremno siromašnih pojedinaca.
Đukanović je istakao i svoje mišljenje da što više bude milijardera koji razvijaju tehnologiju, to će život biti bolji za prosečnog čoveka, dok je Betolić objasnio kako ova situacija izgleda iz perspektive jednog ekonomsko ugroženog čoveka u Kniću:
- Ko god hoće da radi, može da se živi, ali ne onako kako smo živeli pre 20, 30 ili 40 godina. Međutim, nisu svi sposobni da zarade. Ni zdravje ni jačina ne garantuju zaradu. Ponosim se na svoju državu i svoj narod, ali nas sopstvena pamet nekada ograničava. Deca koja su započela kao deca siromaha su retko uspela da se probiju.
On kaže da veruje da postoji veliki broj veoma bogatih ljudi za koje se uopšte ni ne zna, pa je i rekao da ljudima fali empatije da pomognu siromašnijim da žive u sličnim uslovima:
- Do toga ipak nikada neće doći, jer bogatašima trebaju robovi koji će raditi za njih, pod njihovim uslovima. Boegrad je mnogo drugačiji od ostatka Srbije, ima mnogo ljudi koji rade za 30 ili 40 hiljada dinara.
Bušatljija kaže da u Srbiji postoji neka prosečna ekonomska situacija, ali da ona varira zavisno od toga da li posmatramo Beograd ili ostale delove Srbije:
- Mi se dičimo rastom GDP-a, a ne rastom kupovne moći, odnosno standarda. Naša kupovna moć je jedva 45% od proseka drugih zemalja.
Đukanović kaže da nama fali produktivnost pri ekonomiji:
- Mora se proizvoditi nešto za čime ima potražnja, održati ga na povoljnoj ceni i produktivno proizvoditi u što većoj meri. Amerika je jedna od najbogatijih zato što po glavi radnika imaju najveću produktivnost - tvrdi Đukanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs