DEVIZNO TRŽIŠTE POSTAJE ŽARIŠTE TRGOVINSKOG RATA! Investitori očekuju da bi ECB ove godine mogla da pribegne višestrukom snižavanju kamatnih stopa
Uoči poslednjeg ovogodišnjeg sastanka kreatora monetarne politike SAD, sumnje praktično nema: tržišni konsenzus ukazuje na skromno smanjenje kamatnih stopa (za 25 procentnih poena) kojim će centralna banka mirno privesti godinu kraju.
Iznenađenja su, naravno, uvek moguća, ali izgledaju malo verovatna u ovom trenutku. Situacija je čvrsto pod kontrolom monetarnih vlasti, a ni Džerom Pauel verovatno ne želi da naglim potezima ugrozi svetlu reputaciju koju (zasluženo) uživa na Volstritu.
Iz perspektive američkih investitora, poslednje dve nedelje u godini na kraju godine su zapravo idealna prilika za predah, čak i ako ih mnogi doživljavaju kao neku vrstu zatišja pred oluju, s obzirom na mnoge nepoznanice koje je Donald Tramp povratak u Belu kuću donosi.
Frenk ponovo preti
I upravo zbog ove poslednje činjenice, ostatak sveta ne sedi skrštenih ruku i užurbano se priprema za početak mandata bivšeg predsednika sa veoma primetnim osećajem strepnje. I dok, s jedne strane, američke monetarne vlasti strpljivo čekaju konkretne poteze koji će oblikovati ekonomsku politiku nove administracije, a potom posredno i tok monetarne politike, druge se spremaju na najgore i konkretnim potezima zapravo pretvaraju devizno tržište u prvu liniju fronta.
Čak 60 odsto izvoza ide u EU
Razlog nije teško razumeti: ako Tramp odluči da sprovede u delo radikalne ideje iz predizborne kampanje i zaista uvede znatno veće carine na uvozne proizvode, kurs može učiniti neku robu (manje ili više) konkurentnom i pretvoriti se u jednu od najmoćnije oružje u određenom trgovinskom ratu. Iz tog razloga, nedavne vesti o talasu smanjenja kamata mogu se posmatrati i kroz prizmu kursa.
Uostalom, Švajcarska centralna banka (SNB) to otvoreno priznaje, opravdavajući neočekivano agresivno smanjenje kamatnih stopa sredinom decembra (za 50 procentnih poena) značajnom apresijacijom domaće valute. Pri tome je, naravno, u prvom planu kurs domaćeg franka u odnosu na evro: oko petine švajcarskog izvoza, od turizma do satova i čokolada, ide u Nemačku, a čak 60 odsto u zemlje Evropske unije zajedno.
Činjenica da je opadajući ciklus kamatnih stopa u Švajcarskoj započeo nekoliko meseci ranije (u poređenju sa monetarnom unijom) privremeno je spustio franak na nivo pariteta sa evrom, ali se već u poslednjem kvartalu godine stvari vratile na početak, a franku ponovo preti rast iznad granice od 1,08 evra i novi rekordi.
Za to vreme, Evropska centralna banka ima dosta manevarskog prostora: inflacija kontinuirano klizi ka ciljnom nivou od 2% godišnje, a Nemačku i Francusku potresaju ozbiljni preokreti na političkoj sceni, što negativno utiče na ostatak kontinenta, i na kraju će rezultirati (u najboljem slučaju) anemičnim ekonomskim rastom.
U opisanom kontekstu, niže kamate su zapravo nužnost, a istovremeno mogu osigurati konkurentniji kurs, što će posebno doći do izražaja u slučaju rasplamsavanja globalnog trgovinskog rata. Stagnacija cena sirove nafte koristi i jednima i drugima (pad vrednosti domaćih valuta u odnosu na dolar povećava cenu uvoza naftnih derivata), omogućavajući agresivniju primenu ekspanzivne monetarne politike.
Švajcarska je u tom pogledu do sada otišla najdalje, napravivši pravi spektakl u kome su za samo dve godine kamate prvo izgubile negativan predznak, zatim porasle na najviši nivo od 2008, da bi se na kraju ponovo približile nuli.
Međutim, očekivanja investitora pokazuju da bi Evropska centralna banka ove godine mogla da pribegne višestrukom snižavanju kamatnih stopa i da se još više udalji od kratkoročne i veoma bolne epizode koju obeležava veoma visoka stopa inflacije
Od Koreje do Kanade
Da stvar bude još bolja, SNB i ECB nikako nisu jedini primeri politika koje bi mogle da uzdrmaju devizno tržište. Samo dan pre Švajcarske, isto je uradila i Kanada, s tom razlikom što je smanjenje kamatnih stopa za 50 procentnih poena bilo u skladu sa očekivanjima.
Međutim, ovim potezom ključne kamatne stope su drastično smanjene za samo godinu dana (sa 5% na 3,25%), a istovremeno je guverner Meklem označio mogućnost povećanja carina kao veoma važan faktor koji doprinosi neizvesnosti. Dve nedelje ranije, Korejska centralna banka je iznela identičan argument, otvoreno upozoravajući da Trampov izborni trijumf ne sluti dobro izvozno orijentisanoj ekonomiji.
Konačno, trgovinski deficit SAD sa Južnom Korejom mogao bi ove godine premašiti prošlogodišnji rekord od 44 milijarde dolara, što će verovatno privući Trampovu pažnju (koji takođe veruje da bi zemlja trebalo da učestvuje u troškovima strateškog raspoređivanja američkih trupa u bazama tamo).
Odgovor na veće američke carine u vidu konkurentnijeg kursa očigledno je u mislima kineskih zvaničnika, koji su već najavili sprovođenje još ekspanzivnije monetarne politike za sledeću godinu, čime se stvari dodatno komplikuju.
Zato što bi značajna depresijacija juana, s obzirom na globalnu nadmoć kineskih izvoznika, mogla da izazove lančanu reakciju širom Azije. I zato kraj godine, ma koliko idilično izgledao iz američke perspektive, treba shvatiti kao varljivo smirenje, ispresecano nizom preventivnih mera koje svet sprema za novi period Trampove vladavine.
Dolar je, naravno, najveći dobitnik ovog prilagođavanja: sa izuzetkom britanske funte, od početka ove godine beleži veoma izražen rast vrednosti u odnosu na sve glavne svetske valute. Ali pravo pitanje je da li će se ova dominacija na kraju pretvoriti u Pirovu pobedu za Trampa. I poništiti efekat viših tarifa.
Kurir Biznis/Poslovni.hr