Rana dijagnostika kao ključ za spasavanje hiljada života: Kako povećati svest o značaju mamografije i preventivnih pregleda u borbi protiv raka dojke u Srbiji?
"Ono što nama treba je zdravstvena kultura i svest"
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", rak dojke je najčešći maligni tumor i vodeći uzrok smrti od malignih bolesti kod žena u Srbiji. Najčešće se otkriva u odmakloj fazi bolesti.
U Srbiji svake godine oko 4.500 žena oboli od karcinoma dojke. U Srbiji svake godine oko 1.700 žena umre od karcinoma dojke. Jedna od 8 žena tokom svog života oboli od raka dojke. A sve ove podatke kad zbrojimo, dobijamo ovaj uznemirujući podatak - Srbija se nalazi na prvom mestu u Evropi po smrtnosti žena od raka dojke upravo zbog kasne dijagnostike bolesti. Zbog toga danas govorimo o tome kako ovu statistiku možemo da promenimo i sačuvamo ljudske živote. Na ovu temu govorili su gosti emisije "Puls Srbije" prof. dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut“, prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja i upravnik Klinike za operativnu onkologiju Instituta za za onkologiju Vojvodine doc. dr Ana Cvetanović, specijalista internističke onkologije i direktor Klinike za onkologiju UKC Niš, i Aleksandar Tripković, Government Affairs Market Access Manager, kompanija „AstraZeneca“.
Prof. Jovanović je na samom početku objasnila pojam mamografije:
- Podaci koji su izneti su jako značajni jer predstavljaju način ranog otkrivanja raka dojke. Ako govorimo o mamografiji, to je zlatni standard kojim se postavlja dijagnoza, a takođe je i vrsta pregleda koja je neophodna da bi se postigao veći obuhvat žena kada su u pitanju preventivni pregledi, a pre svega žene starosti između 55 i 65 godina. Ova vrsta pregleda radi se jednom u periodu od dve godine. Definisana je kao skrining test za pregled zdrave populacije. Za mlađe žene radi se ultrazvučni pregled, osim za one koje u istoriji svoje porodice imaju nekoga ko je oboleo od ove bolesti.
Šta je to što dovodi do pojave raka dojke, kao i šta se može učiniti kako bi se smanjila šansa oboljenja otkrio je prof. dr Ferenc Vicko:
- Ono što nama treba je zdravstvena kultura i svest. Ja bih se vratio korak nazad, postoji primarna prevencija, odnosno stil života koji možemo upražnjavati kako ne bi došlo do bolesti. Stručnjaci kažu da to može smanjitit i do 30 odsto svih malignih bolesti u populaciji. Genetski faktor je jako mali, a to su i neki faktori rizika koje ne možemo menjati, biti žena i starenje - istakao je Vicko.
Dr Cvetanović je govorila o ranoj dijagnostici:
- Da bi se promenila statistika, važne su dve stvari, rano otkrivanje i adekvatno lečenje. Imperativ onkologije je otkriti karcinome kada su oni manji. Kada se otkrije bolest u toj fazi, bitno je primeniti najefikasnije terapije. Tada su najveće šanse za izlečenje. Kada je bolest uznapredovala, tada je već sve mnogo komplikovanije. Ishodi lečenja su onda neizvesniji.
Tripković je objasnio kako program organizovanog skrininga izgleda u Švedskoj, kao i mogućnosti da se određene prakse implementiraju u Srbiji:
- Mi kao švedska kompanija prepoznali smo da možemo da budemo odlična spona između Srbije i Švedske, što smo i učinili. Podeljena su iskustva švedskih stručnjaka sa njihovim skrining programom. Kod njih je odziv oko 95 odsto, imaju najbolje rezultate. Kod njih je preživljavanje preko 10 godina nakon postavljanja dijagnoze, a to je upravo zato što većina njih bude otkrivena u ranim fazama bolesti - rekao je on i dodao:
- Švedska je slična kao Srbija, imaju nekoliko regiona i svi oni su određeni za sporvođenje skrininga. Važno je i to da su pacijentkinje ohrabrene. Pozivaju se i dan danas na preglede, najveći broj njih se odazove. Pomaže i to što im je ostavljena mogućnost da ponovo zakažu svoj pregled ukoliko ne mogu da se pojave.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs