TATJANA ZBOG POSLA NIKADA NE BI NAZAD U GRAD: Radi sa celom porodicom, što proizvedu prodaju i ne kaju se nimalo
Selo Stabna udaljeno dvadesetak kilometara od centra Plužina na severu Crne Gore prethodnih dana postalo je poznato u čitavom regionu kada je u njemu mečka napala i teško povredila lovca. Ipak, ovo prelepo, ali surovo selo podno planine Volujak posebno je i po tome što je jedno od retkih u koje se sa svojom porodicom iz velikog grada doselila jedna Ruskinja.
Tatjana Tufegdžić sa suprugom Rankom i kćerkom Dašom iz Bara je došla u Stabnu, gde se uspešno bave kozarstvom uzgajajući jedini u Crnoj Gori nubijske koze.
- Ranko i ja smo se upoznali u Rusiji gde je on radio, tamo smo se venčali i dobili dvoje dece a potom se preselili u Bar gde smo kupili kuću, u Baru se rodila najmlađa kćerka Darija. Kada je došla korona puno vremena smo porvodili ovde u selu, a onda je Ranko odlučio da kupimo koze i da se preselimo u selo. Ja sam ga u tome podržala i došli smo u Stabnu - kaže za RINU Tatjana.
Kaže da je na početku bilo jako teško, jer je sve bilo zaraslo u šumu, ali korak po korak sredili su svoje domaćinstvo koje danas odiše toplinom. Posla ima dosta, ali ne žale se jer se nikada nisu libili teškog rada.
- Nubijske koze su jako retke i zato mleko mahom koristimo za naše potrebe, a jarad prodajemo. Kupaca ima, ali je u ovim vrletima jako teško sačuvati koze od vukova i medveda. Ima mnogo divljači, a od kada je medved napao čoveka i mi se plašimo. Darija i ja kad čuvamo koze sve vreme se dovikujemo kako bi napravile buku i oterale potencijalne zveri. Suprug i ja sve radimo zajedno, pomažemo se, volimo i poštujemo i to je ono što je najvažnije za uspeh kako u kući, tako i u poslu - dodaje Tatjana.
Ona kaže da sada kada žive u selu jako retko idu u Rusiju ili u Bar, jedino do Plužina po namirnice. Stariji sin živi im u Rusiji, srednja kćerka udala se u Čačak, a sa njima je najmlađa kćerka Darija. Zbog svoje odluke da napusti grad i dođe u selo Tatjana kaže da se nikada nije pokajala.
- Prvu godinu kada sam došla iz Rusije u Crnu Goru bilo mi je teško i otišla sam u posetu roditeljima. Međutim, kada sam stigla i bila tamo shvatila sam da mi Crna Gora mnogo nedostaje i da je to moj dom. Jako je važno da uz sebe imate dobrog i vrednog čoveka, jer samo tako gde god bile bićete srećne. To je neka moja poruka ženama koje se dvoume da li da se udaju na selo ili ne - kaže Tatjana.
Život na selu, naročito ovako udaljenom i nepristupačnom kao što je Stabna kod Plužina ima mnogo svojih prednosti i mana. Svež vazduh, čista izvorska voda, domaća hrana svakako je nešto što će uskoro postati luksuz, ali ima i dosta problema.
- Sa strujom se zaista baš dosta mučimo, takođe sve bilo sjajno kada bi imali dobru povezanost i autobuske linije. Ja kad sam živela u Rusiji nije bilo potrebe da imamo automobil, jer sa jednog kraja zenmlje na drugi lako i brzo stižete autobusima, tramvajima, vozovima.. Crna Gora je mnogo, mnogo manja od Rusije a prevozne linije su jako slabe. Takođe, velika je razlika u razvoju primorske i severne regije. To ne može da se poredi. Sever je još uvek mnogo nerazvijen - kazala je Tatjana.
Ova vredna žena samo još jednom dokazuje da može jako lepo da se živi i na seoskom području. Naravno, ako želite da živite od svog truda i rada.
biznis.kurir.rs/RINA