EKSPLODIRALE CENE NA TRŽIŠTU NEKRETNINA! Ne možete ni da zamislite koliko koštaju stanovi ovde, evo da li se više isplati da kupite kuću
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023, dok su troškovi stanovanja, uključujući komunalije, naglo skočili u pojedinim članicama, prema najnovijem izveštaju Eurostata o stanovanju u Evropi.
Građanima Irske najviše su porasli troškovi stanovanja u 2023, uključujući vodu, struju i gas, koji su bili dvostruko veći od proseka EU, navodi Eurostat.
Drugo najskuplje mesto bio je Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a zatim Danska (80 odsto iznad) prošle godine.
S druge strane, Bugarska i Poljska bile su najjeftinije zemlje u EU, s troškovima stanovanja ispod proseka za 61 odsto, odnosno 56 odsto.
Kada je reč o promenama cena, Eurostat ističe da su troškovi stanovanja u Irskoj od 2010. do 2023. porasli sa 17 odsto iznad proseka EU na čak 101 odsto, što je više nego dvostruko povećanje.
Promene cena i troškova stanovanja
Cene stanovanja porasle su u 17 članica EU tokom istog perioda, dok su u 9 članica, uključujući Grčku, Kipar i Španiju, zabeležile pad. Troškovi stanovanja u Poljskoj ostali su nepromenjeni.
U 2023. godini, cene nekretnina u EU zabeležile su blagi pad od 0,3 odsto, što je privremeno usporilo trend drastičnog rasta cena nekretnina. Međutim, u širem kontekstu, cene su od 2010. do 2023. porasle za 48 odsto na nivou EU, a najveći rast zabeležen je u Estoniji (+209 odsto), Mađarskoj (+191 odsto) i Litvaniji (+154 odsto). Pad cena registrovan je samo u Italiji (-8 odsto) i Kipru (-2 odsto).
Iznajmljivanje stanova postalo je skuplje u gotovo svim članicama EU, sa ukupnim porastom od 22 odsto između 2010. i 2023. Najveći skok zabeležen je u Estoniji (+211 odsto), Litvaniji (+169 odsto) i Irskoj (dupliranje cena).
Dostupnost stanovanja
Građani EU trošili su prošle godine u proseku 19,7 odsto svog raspoloživog prihoda na stanovanje, pri čemu su najviše opterećeni bili u Grčkoj (35,2 odsto), Luksemburgu (27,6 odsto) i Danskoj (25,9 odsto).
Za osobe u riziku od siromaštva, ovaj procenat je bio znatno veći, u proseku 38,2 odsto.
Vlasništvo nad nekretninama
Više od dve trećine građana EU (69 odsto) posedovalo je svoj dom u 2023. godini, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenom prostoru. Najviši procenat vlasništva zabeležen je u Rumuniji (preko 95 odsto), dok su iznajmljeni stanovi najčešći u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde više od polovine populacije živi kao podstanari.
Stanovi protiv kuća
U 2023, više od polovine građana EU živelo je u kućama, dok je 48 odsto stanovalo u stanovima. Najveći udeo kuća zabeležen je u Irskoj (90 odsto), dok je Španija prednjačila po broju stanovnika koji žive u stanovima (66 odsto).
Ulaganja u nekretnine
Građani Kipra su 2023. uložili ekvivalent 8,6 odsto BDP-a u nekretnine, što je najviše u EU, dok su najniže stope ulaganja zabeležene u Poljskoj (2,2 odsto) i Grčkoj (2,3 odsto). Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je 5,8 odsto BDP-a.
BiznisKurir/BizPortal