Selo Podlokanj, u Banatu, staro 102 godine, iznedrilo je "kralja kulena", Ivana Relotića, čija životna, ali i preduzetnička priča, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
- Biću iskren, sirotinja i glad me nateralo da počnem da se bavim proizvodnjom za sopstvene potrebe, a ovi ljudi su takođe bitni, isto koliko i ja, zato što svi od ovog jedemo 'leba - počinje svoju priču Relotić za Jutjub kanal Lovac na ukuse, dok se oko njega radi, a kulen visi okačen o improvizovanu radionicu, kako on kaže.
Banatski svinjokolj je u toku, a domaćin prvo ističe rakiju, kao tradiciju za početak dobrog rada. Ivan sebe ne smatra kraljem kulena, iako ga po tom nadimku većina zna. Za sebe kaže da je običan čovek, koji je rešio da živi skromno i ostane na selu.
- Svako može da napravi kulen. Meni kažu "Kulen može da se napravi samo u Sremu". Pa, je l' se automobili prave samo u Nemačkoj? Svako ko ima dobru volju može da napravi - ističe on.
Od tinejdžerskih dana se zainteresovao za proizvodnju, a dok je bio vozač za Rusiju nosio je kolegama. Rus mu je za prvi kulen dao 50 evra. Prvih 10 godina kulen je poklanjao.
- Smatram da sam uspeo. Ali, najveći moj uspeh je što sam se oslobodio kamiona, već dve godine ga ne vozim. Najveći fan je pevač Peđa Medenica, košarkaš Stefan Birčević, kao i ženska fudbalska reprezentacija - objašnjava Ivan i dodaje da je njegov kulen stigao od Čilea do Grenlanda.
Ivan je za kamere i širok auditorijum podelio svoj recept bez zadrške, a za kraj dodao da piše knjigu, čiji predgovor ide:
- Podlokanj, Srbija, zima 2007. godine. Imao sam tada 16 godina, glavni majstor je bio jedan moj rođak. Kao velika većina voleo sam kulen, ali sam ga retko sebi mogao priuštiti. Dete 90-ih, ratovi, nemaština. Željan sam bio svega. U nekim novinama sam pročitao da se u stara vremena od jedne svinje pravio samo jedan kulen. Rekao sam tada rođaku "Ujo, ja bih da napravimo jedan kulen". Ako u vama nema ljubavi, ova knjiga nije za vas - stoji u predgovoru.
BiznisKurir/Dnevnik