Koji su to osnovni principi zelene gradnje, a koji održivi građevinski materijali i zelena tehnološka rešenja, kolika je nužnost energetske efikasnosti i OIE u gradnji, kao i važnost ekonomskih i društvenih aspektata zelene gradnje, bile su teme tokom drugog panelu “ZELENA GRADNJA: PUT KA ODRŽIVOM URBANIZMU”, koji je moderirala Dragana Korica, izvršni direktor Saveta zelene gradnje Srbije na WMG konferenciji „Održiva budućnost 2025 - inovacije i dobre prakse za smanjenje CO2 otiska".
Carević: Zelena izgradnja počinje od edukacije
Doc. dr Jelena Carević sa Građevinskog fakulteta u Beogradu je istakla da je tema složena i višeslojna.
“Čini mi se da je važno da se svako u svom sekroru bavi održivošću na svoj način. Održivost u građevinskom sektoru mora se oslanjati na energetsku efikasnost na čemu se mnogo radi, i tu postoji veliki napredak u odnosu na tehnologije ili materijale koji se koriste u izgradnji. Jasno nam je da mora više da se radi u tom pravcu, a zelena izgradnja počinje od edukacije, od studenata koji će sutra biti inženjeri. Mi se trudimo da uvedemo nove predemete i smerove u ovom smislu.
Ona je istakla da je zelena gradnja u praksi malo primenjuje i da postoji veliki prostor za manipulaciju, pa je zato važno da edukujemo kadrove kako bi sutra mogli da prepoznaju dobra rešenja i da ih primenjuju u projektovanju.
- U tom smislu imamo predmete koji se odnose na ciljeve zelene tranzicije. Do pre 50 godina glavni problem je bio kako projektovati objekat da bude bezbedan, kasnije smo prešli na upotrebljivost, a potom i na trajnost konstrukcije. Fokus danas je upotrebljivost i trajnost u okviru novih standarda, uključujući faktore održivosti i zaštite životne sredine. Država je ključni faktor koji to može da pomogne i ubrza, ili s duge strane uspori. Krenuli smo da radimo na tome, i pred nama je dosta posla koji treba uraditi”, kazala je ona i dodala da je građevinska - dominantna praktična industrija.
“Naša istraživanja su otpočela od zelenih materijala, a sada možemo da izađemo iz laboratorije u operativu to jest da to primenimo u praksi. Kroz veliki evropski projekat upotrebe materijala i održivosti, mi imamo pilot projekat izgradnje malog objekta na koji je moguće primeniti te zelene principe. Sada kompanije žele da primene zelena rešenja ali imaju praktična pitanja, od toga gde da kupe te materijale ili kako da ih primene u izgradnji. Mi smo se trudili da im praktično damo predloge I primere na lokalnom nivou, gde i kako mogu da dođu do tih materijala”, navela je ona I dodala da velike količine otpada često završavaju na neregularnim i regularnim otpadima što je veliki slojeviti problem.
“Jer mnogi materijali mogu da se recikliraju i ponovo koriste u građevinskom sektoru. U tom kontekstu, imamo idejna rešenja za korišćenje otpadnog materijala koji će ostati nakon rušenja hotela Jugoslavija”, istakla je ona.
Popović: Međunarodni sertifikati pokrenuli zelenu transformaciju
Slađana Popović, rukovodilac odeljenja za konsultantske ESG usluge i rešenja održivosti za region Jugoistočne Evrope, CBRE je navela da su životni ciklus jednog objekta i korišćenja tih objekata ključni faktori, a tu je i ekonomski deo, te funkcionalna zastarelost jer mi imamo jedan značajan fond takvih zgrada, a s druge strane, izgradnju novih objekata.
“Međunarodni sertifikati koji su pokrenuli ovu zelenu transformaciju su nas usmerili ka usaglašavanju regulative u gradnji u sertifikacionim okvirima. Područja Beograda i Novog Sada, na primer sada imaju najveći broj sertifikovanih obejkata u odnosu na mnoge druge gradove u regionu. Ti sertifikati su korišćeni kao promotivni okvir za etičku svest investitora i graditelja. Bila je potrebna možda i decenija da se ti sertifikati implementiraju i shvate na pravi način poštujući ESG principe koji dolaze sa razvijenijih tržišta”, navela je Popović.
Koprivica: Objekat koji gradite mora da bude održiv
Tijana Koprivica, direktor za održivo poslovanje Delta holding je govorila o sertifikovanju objekata Delta holding kompanije i primeni ESG principa u njihovoj izgradnji.
“Da bismo dobili sredstva kod rekonstrukcije Sava centra, mi smo morali da se uskladimo sa kriterijumima a jedan od njih je i odlaganje otpada koje smo spomenuli. To je sada veoma važno i nije više na dobrovoljnoj osnovi jer ukoliko želite da budete konkurentni na tržištu, objekat koji gradite mora da bude održiv, sertifikovan i u skladu sa ESG principima. Naši novi objekti koje gradimo su energetski efikasni, a toplotna energija je maksimalno iskorišćenja. Uključujemo solarna stakla, zelene fasade, koristićemo geotermalne sonde, zelene parkinge i slično, i ti objekti koje gradimo biće u skladu sa principima održive gradnje”, navela je ona, i dodala da sve to doprinosi uštedi energije, a ima i drugih velikih benefita.
“Samim korišćenjem obnovljivih izvora energije, kao što su solari, postiglin smo smanjenje emisije gasova, ali i značajno uštedeli energiju. Svaki zakupac u Delta hausu je pitao da li je zgrada u skladu sa principima održive gradnje i to vam mnogo govori o tome koliko smo uspeli u ovom smislu”, istakla je ona.
Delta Holding je jedina kompanija koja je uspela da dobije zeleni kredit.
“To dodatno svedoči koliko smo uspeli u tome da implementiramo sve ove principe u izgradnju naših objekata” zaključila je Koprivica.
Martinović: Pred investitorima su veliki izazovi
Nevena Martinović, direktor marketinga i istraživanja, iO Partners je istakla da, kada posmatramo poslovne objekte u izgradnji u Beogradu, trenutno se gradi 113.000 m², od čega će skoro 60% biti sertifikovano LEED ili BREEAM sertifikatom. To predstavlja značajan napredak u odnosu na prethodni period i pokazuje veću osvešćenost investitora u pogledu zelene gradnje. Ipak, u Ljubljani taj procenat iznosi 100%.
- Rastućem trendu zelene gradnje značajno su doprinele internacionalne kompanije, koje su u velikoj meri uticale na investitore da razmišljaju dugoročno i unaprede svoje objekte kako bi oni u fazi eksploatacije bili ekonomičniji za poslovanje zakupaca i smanjenje troškova zakupa. Pored sertifikata, primećuje se i sve veća implementacija ESG strategija. Tako danas gotovo svaki komercijalni objekat ima stanice i punjače za električna vozila, dok se sve više govori o zelenim krovovima, a neke zgrade su ih već implementirale. Takođe, mnogo se radi na uređenju parkova i okruženja oko komercijalnih objekata. Prošle godine izdvojilo se i značajno partnerstvo između Privredne komore Srbije, UNDP-a i kompanije MPC Properties za nabavku kompost mašine na Ušće komercijalnom objektu, što predstavlja prvu takvu inovaciju u ovom delu Evrope - rekla je ona i dodala da posebno treba izdvojiti BMS (Building Management System) – sistem koji upravlja i integriše sve tehničke sisteme u objektu, ako i da postoje različiti nivoi ovog sistema.
- Osnovni nivo nije se pokazao kao posebno uspešan i efikasan u praksi. S druge strane, napredni nivo omogućava detaljno upravljanje svakom komponentom svakog sistema u zgradi, što može doprineti značajnim uštedama tokom faze eksploatacije objekta.
M. Antonijević