Političari CDU-a u nemačkim gradovima Vesel (Severna Rajna-Vestfalija) i Hajnbron (Baden-Virtemberg) zalažu se za ograničavanje broja ćevabdžinica, berbernica i salona za nokte u centrima gradova kako bi povećali njihovu atraktivnost.
Međutim, predlog nailazi na otpor lokalnih vlasti, vlasnika poslovnih subjekata i strukovnih udruženja.
– Više ne možete kupiti sportsku odeću, nema više poslastičarnica, nema više kafića i to ljudima nedostaje - rekao je lokalni političar CDU-a Jirgen Linc za ARD.
CDU smatra da treba razgovarati sa iznajmljivačima poslovnih prostora u centru grada i potruditi se da više ne iznajmljuju svoje prostore ćevabdžinicama.
Uprkos pozivima na ograničenja, strukovno udruženje Dehoga Baden-Virtemberg smatra da su problemi sa privlačnošću centara gradova rezultat šire društvene dinamike, a ne isključivo prevelikog broja ćevabdžinica. Naglašavaju da su nepovoljni uslovi za klasične restorane i gostionice glavni uzrok njihovog manjka.
Dehoga upozorava da su „politički uslovi“ godinama otežavali poslovanje tradicionalnih restorana. U gradovima poput Hajnbrona, gde 50% stanovništva ima migrantsku pozadinu, veći broj specifičnih uslužnih objekata poput ćevabdžinica je prirodna posledica.
Dok neki operateri ćevabdžinica podržavaju ograničenja kako bi smanjili konkurenciju, drugi smatraju da takve mere nisu nužne.
CDU Hajnbron je prethodno izričito tražio gornju granicu za ovu vrstu trgovine. Postoji pretnja od „divljeg rasta“ u gradu, kako je to nazvao političar CDU-a Tomas Aurih u razgovoru za „ZDF danas“. Aurih, koji je i sam ugostitelj, nema ništa protiv ćevabdžinica i salona za nokte, jer kaže: – Nama je to sasvim u redu, ali ne mora biti pet jedan do drugog.
Brine ga atraktivnost središta Hajnbrona, posebno s obzirom na moguće investitore. Navodno jedan investitor želi da uloži 120 miliona evra u grad od 130.000 stanovnika, ali monokultura u maloprodaji u centru Hajnbrona već raste. Tamo već radi 20 ćevabdžinica, 18 berbernica i 16 salona za nokte. U proseku je to manje nego u nekim drugim gradovima u regionu, izračunao je „ZDF“, ali je trend u Hajnbronu ipak u porastu.
Čak se i vlasnici postojećih ćevabdžinica i berbernica u Hajnbronu mogu naviknuti na pomisao na gornju granicu – boje se konkurencije i već se žale na nedostatak kupaca.
Međutim, krovno udruženje hotela i restorana Baden-Virtemberga (Dehoga) sumnja da su ćevabdžinice zapravo problem. Povećano naseljavanje vidi više kao simptom društvenog fenomena. To nije slučajnost, već rezultat „politički kontrolisanih okvirnih uslova“. Drugim rečima: Tamo gde se naseli mnogo ljudi sa migrantskom pozadinom, ima i mnogo ćevabdžinica. U Hajnbronu 50 posto stanovnika ima migrantsku pozadinu.
biznis.kurir.rs/Fenix magazin