U Irsku, u kojoj je antiimigrantsko raspoloženje uhvatilo maha, u prvih devet meseci ove godine doselilo se samo 526 hrvatskih državljana. U toj zemlji danas živi tek oko 16 ili 17 hiljada Hrvatata, odnosno samo polovina od oko 34 hiljada koliko ih je u proteklih 20-ak godina dobilo PPS broj.
U Irsku ne hrle više ni Poljaci iako ih se u protekle dve decenije doselilo više od 400 hiljada, no ostalo ih je samo 100. Tri od četiri Poljaka vratila su se u svoju zemlju. Irsku, koja je 2021. premašila pet miliona stanovnika, u petak čekaju parlamentarni izbori. Veliki problem te zemlje je nerešena stambena kriza, jačanje nezadovoljstva Iraca koji smatraju da im je došlo previše doseljenika na premalo prostora. I javna bezbednost je sve veći problem. Struka smatra da problemi s prihvatanjem doseljenika nastaju kada njihov udio u populaciji pređe 10 do 12%, a Irska ga je prešla.
Broj PPS dobijenih za hrvatske državljane između 2011. (kada je prema popisu u Irskoj bilo samo 980 stanovnika rođenih u Hrvatskoj) i 2022. iznosi 29.356. Hrvatski ambasador u Dablinu dr. sc. Davor Vidiš procjenjuje da u Irskoj ima između 16.000 i 17.000 državljana RH, a polovina od oko 34.000 koji su dobili PPS broj u proteklih 20 godina uglavnom se vratila u Hrvatsku, a manji dio je otišao u ostale članice EU, piše Večernji list.
"Razlika između popisa stanovništva i procene broja Hrvata je u onima koji nisu regulisali status/prebivalište, koji dolaze privremeno i povremeno, koji nisu popisani i koji ne žele da budu prijavljeni u Irskoj iz raznih razloga.“, kaže Vidiš.
Glavne uzroke za smanjivanju doseljenika iz drugih članica EU u Irsku, prema Vidišovim rečima, treba tražiti i u tome što se značajno poboljšalo tržište rada u većini zemalja EU iz kojih su dolazili migranti. Od doseljenih preko 400.000 Poljaka danas ih je u Irskoj tek 100.000.
- Dalje, Irska nije u šengenskom prostoru i vize za neevropske državljane dobijaju se na drugačiji način, a potreba za radnicima u Irskoj je stalna (pitanje je u kakvim uslovima su smešteni). Ambasade članica EU u Dablinu, koje su deo Šengena, osećaju sve veći pritisak građana neevropskih zemalja da izdaju šengensku vizu, iz čega zaključujemo da im Irska možda nije krajnja destinacija. Smanjen je i broj dolazaka Ukrajinaca, a razlozi za to bi mogli biti problem stanovanja i smanjenje socijalnih izdataka (sa 210 evra po osobi nedeljno na 35 evra) - kaže Vidiš.
U Dablinu stan od oko 60 kvadrata košta 400 do 500 hiljada evra, a ni Irci to ne mogu da priušte. I u Irskoj postoji kasta iznajmljivača, a to što su 60-70 odsto članova parlamenta iznajmljivači ne doprinosi rešavanju stambene krize. Pored toga, javna bezbednost je sve veći problem u zemlji.
Kurir.rs/Večernji.hr/Prenela S. Č.