Kikinđanin Norbert Buš započeo je vrlo specifičnu proizvodnju - urbanu farmu mikrobilja. Posao je započeo pre godinu i po dana i već je stekao redovne kupce - restoranei one koji žele da se hrane zdravo.
Priča Kikinđanina Norberta Buša započeta je u Holandiji, gde se upoznao sa proizvodnjom mikrobilja, a koji je potom, vrativši se u rodni grad, odlučio da otvori svoju urbanu farmu pripremajući mikrobilje graška, luka, rotkvica i povrća druge vrste.
- Video sam u Holandiji na koji način se mikrobilje koristi, pa sam želeo da to prenesem kod nas u Kikindu i predstavim još jedan način zdrave ishrane. Najpopularniji su rotkvice, grašak i kupus, a imamo i luk vlašac, cveklu, svako povrće koje se zasadi može da se gaji kao mikrobilje - priča Norbert Buš.
Proizvodnja mikrobilja nije u velikoj meri zahtevna. Neophodno je da se poseduje kupovna čista zemlja, toplota i svetlo. Zanimljivo je da mikrobilje poseduje od 10 do 40 puta više minerala i vitamina u odnosu na odraslu formu istog bilja.
S obzirom na to da se gaji u zaštićenom prostoru, nema upotrebe hemije, kupci znaju šta jedu i što je najvažnije, jedu sveže. Kikinđanin je proizvodnju mikrobilja započeo pre godinu i po dana, tako da se polako i tržište otvara.
- Tržište se polako uvećava, jer ljudi još uvek nemaju toliku svest o upotrebi mikrobilja, polako se interesuju, a najviše ga prodajem restoranima i onima koji žele da se hrane zdravo. Restorani ga koriste za dekoraciju hrane, jer dodaju više boja na tanjir, pa jelo izgleda zanimljivije - dodaje Buš.
Upotreba mikrobilja u većim centrima već je odavno postala praksa, pa se tako koristi za pice, čorbice, sendviče, salate i smutije. Na mladom Kikinđaninu je da to i iskoristi.
biznis.kurir.rs/RTV