Od transporta se očekuje da odigra značajnu ulogu u smanjenju zagađenja, s obzirom da ovaj sektor utiče na preko tri četvrtine globalne emisije gasova staklene bašte. Da bi zaista postao održiv, neophodna su poboljšanja u cilju veće bezbednosti, pristupačnosti i efikasnosti.
Postizanje ovog cilja zahtevaće razvoj multimodalnih transportnih sistema, integraciju novih tehnologija i jačanje operativnih, klimatskih i tehničkih mera. Ova ključna usmerenja istaknuta su na nedavno održanoj konferenciji „Tranzit ka održivosti – budućnost transporta u Srbiji“, koju je organizovala Wireless Media Grupa u Beogradu.
Uprkos rastućoj potrebi za čistijim, bezbednijim i zelenijim transportom, ulaganja i javnog i privatnog sektora i dalje su nedovoljna. Osim razvoja nove infrastrukture, sve više se prepoznaje i potreba da se transportne mreže učine sigurnijim i otpornijim na uticaje klimatskih promena.
Međutim, ovakve investicije predstavljaju značajan izazov, jer većinom spadaju u nadležnost javnog sektora koji često ima budžetska ograničenja. Zato podrška Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija kao što je Evropska investiciona banka (EIB) ostaje ključna.
Kao sektor koji tradicionalno ima najveću potrebu za kreditiranjem, u ovakve investicije EIB je globalno izdvajala oko 11 milijardi evra godišnje tokom protekle decenije, što čini približno 18% njenih ukupnih ulaganja. Svojom politikom investiranja u transport usklađeni smo sa Pariskim sporazumom, Zelenim dogovorom EU i Strategijom održive i pametne mobilnosti.
Ovi okviri usmeravaju investiranje u tradicionalnije tehnologije niske emisije ugljenika kao što su vozovi, tramvaji i metro, zajedno sa novijim održivim rešenjima kao što su mreže za punjenje električnih vozila (EV) i vozovi na vodonik.
Odgovor na alarmantne klimatske izazove
U Srbiji EIB finansira unapređenje rečnih puteva duž Dunava i Save kako bi se poboljšala plovnost, bezbednost i efikasnost u vodnom saobraćaju. Kao jedan od najvećih finansijera u železničkom sektoru, podržavamo i rehabilitaciju ključnih deonica između Beograda, Niša i Dimitrovgrada na Koridoru X, sa ciljem da obezbedimo zeleniju i bezbedniju alternativu drumskom saobraćaju.
Kada je reč o putnoj mreži, postojeće investicije EIB u okviru projekta za rehabilitaciju i bezbednost puteva pružaju niz mogućnosti za poboljšanje bezbednosti kroz rehabilitaciju postojeće infrastrukture. Ovim projektom obuhvaćemo je preko 1.000 km puteva, uključujući i manje u seoskim sredinama.
Ovaj napor je ključan, jer Srbija i dalje ima veću stopu smrtnih slučajeva u saobraćaju od proseka Evropske unije (sa 7,5 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika u poređenju sa 5,1 u EU). Samo od početka 2024. godine 400 ljudi je izgubilo život u saobraćajnim nesrećama – što je povećanje od 7% u odnosu na isti period prošle godine.
Pored bezbednosti, prioritet za ceo Zapadni Balkan sve više postaje prilagođavanje transportne infrastrukture klimatskih promenama. Prema procenama OECD-a , region će se suočiti sa porastom temperature i promenama u obrascima padavina, što će dovesti do povećanog rizika od poplava, produženih perioda suše, erozije zemljišta i šumskih požara. Pored društvenih posledica, trpeće i ekonomija usled očekivanih poremećaja u proizvodnji hrane i energije, kao i negativnih uticaja na infrastrukturu.
Tehnička podrška za izgradnju lokalnih kapaciteta
U tom kontekstu, EIB se posvetila klimatskoj adaptaciji kroz povećanje investicija i tehničke podrške za zaštitu postojeće i nove infrastrukture od rastućih rizika povezanih sa ekstremnim vremenskim pojavama. Program EIB i Evropske komisije JASPERS nudi pomoć za pripremu i implementaciju ovakvih vrsta projekata. Ova inicijativa posebno je značajna za jačanje kapaciteta lokalih transportnih autoriteta, kroz razmenu znanja i alata potrebnih za razumevanje klimatskih rizika, kao i za prilagođavanje i ublažavanje posledica istih.
Zajedno sa Evropskom komisijom i Investicionim okvirom za Zapadni Balkan, EIB planira da poveća podršku transportnom sektoru kako bi pomogla u mobilizaciji dodatnih resursa za neophodne kapitalne investicije. Pošto je u tom smislu potrebna značajna finansijska i savetodavna podrška, partnerstva u okviru Tima Evropa biće ključna za njihovo uspešno sprovođenje, uključujući i doprinos drugih međunarodnih finansijskih institucija poput Evropske banke za obnovu i razvoj. Očekuje se da će novi Plan Rasta Evropske unije dati dodatni podsticaj razvoju održive regionalne povezanosti radi veće integracije tržišta i održivosti.
BiznisKurir.rs