Muškarci u starosnu penziju odlaze sa 65 godina života i 15 godina radnog staža, dok je za žene pravilo 63 godine i osam meseci. Ipak, za mnoge se tu ne završava radni vek.
Penzioneri su jeftinija radna snaga, jer se za njih ne plaćaju porezi i doprinosi, ali postoje i deficitarna zanimanja, pogotovo kada su zanatlije u pitanju.
- Zaista imamo sve ozbiljniji problem sada se sve češće ide i ka pojavi zapošljavanja ljudi iz sveta a to je da nedovoljno edukujemo novih mladih generacija koje su nekad bile vrlo brojne i koje su imale vrlo dobre i kvalitetne zanatske škole. Što se tiče ekonomskog efekta on odgovara podjednako i poslodavcima i penzionerima iz razloga što su penzije često nedovoljne za neki kvalitetniji život - rekao je Nebojša Atanacković, iz Unije poslodavaca.
Međutim mladi, koji su u punoj snazi nemaju kad da steknu potrebna znanja i veštine, a često i ne pristaju na uslove na koje pristaju generacije starog kova.
- Radni moral kod bumersa i kod generacije zed je fundamentalno drugačiji i mnogi poslodavci smatraju da im je lakše poslovati sa onima koji pripadaju mnogo starijem kovu i imaju drugačiji radni moral. Penzioneri takođe obično traže manje novca budući da svakako imaju određeno sledovanje koje im stiže iz budžeta, koje su zaradili tokom svoje radne karijere. Kada je reč o uticaju na nezaposlenost pa postoji možda neki minimalan uticaj, ali je kod nas nezaposlenost u najvećem broju slučajeva voljna odluka - rekao je Aleksandar Stevanović.
Nadajmo se da će ipak parola Na mlađima svet ostaje, biti vidljiva i u praksi.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Ko brine o penzionerima koji nemaju živih srodnika?