Lečenje bilo koje povrede, lečenje bolesti, rehabilitacija samo su neke od stavki za koje zaposleni, koga je komapnija osigurala ima pravo da od osiguravajućeg društva naplati troškove.
Međutim, problem je u tome što većina zaposlenih pojma nema koje vrste zdravstvenih problema i povreda pokriva polisa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, odnosno kolektivnog osigurenja kako ga većina radnika zove.
I ne samo to, nego zaposleni ne znaju da su ovom vrstom osiguranja pokriveni 24 sata dnevno, što znači da mogu da naplate lečenje povreda koje su nastale i van kompanije u kojoj rade, na putu do posla i na povratku do kuće, ali i tokom ostatka slobodnog vremena.
- Polisom dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koju kompanija zaključuje za svoje zaposlene pokrivaju se troškovi lečenja bilo koje povrede, pokriveni su troškovi lečenja bolesti, kao i dodatne pogodnosti poput bržeg pristupa zdravstvenim uslugama, rehabilitacije i podrške za oporavak. Osnova svakog paketa je pokriće vanbolničkog lečenja koje obuhvata troškove lekarskih pregleda, laboratorijske i druge dijagnostike, ordinirane terapije, kućnog lečenja, lečenja u dnevnoj bolnici i slično. Osim troškova vanbolničkog lečenja, polisom dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja mogu se ugovoriti različiti nivoi pokrića bolničkog lečenja, zdravstvene zaštite trudnica i novorođenih beba, sistematskog pregleda, izdavanja lekova na recept, fizikalne terapije i medicinske rehabilitacije, oftalmološke i stomatološke zdravstvene usluge, kao i usluge komplementarne medicine - kažu u Wiener Stadtische osiguranju za Kurir Biznis.
Visina naknade koju zaposleni mogu dobiti zavisi od mnogo faktora.
- Visina naknade zavisi od dijagnoze, broja pregleda i dijagnostičkih procedura koje lekar indikuje, zdravstvene ustanove u kojoj se zaposleni leči, specijalizacije lekara koji obavlja pregled itd. Visina naknade za dobrovoljno zdravstveno osiguranje zavisi i od odabranog paketa i uslova osiguravajućeg društva. Osigurana suma, navedena u polisi, predstavlja maksimalnu obavezu osiguravača prema ugovoru - objašnjavaju u tom osiguravajućem društvu.
Neki paketi dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zaposlenih koje ugovaraju kompanije pokrivaju čak i porođaje carskim rezom. Ipak, mnoge zaposlene žene ne znaju da imaju pravo na dobiju novčanu naknadu ukoliko se ispostavi da moraju da se porode na ovaj način.
Značaj ove vreste osiguranja prepoznaje sve više kompanija, pa zato i ne čudi podatak iz Wiener Stadtische osiguranja da su u 2023. godini zabeležili rast primije osiguranja od čak 47 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Kako ističu u toj osiguravajućoj kući dobrovoljno zdravstveno osiguranje najviše rasprostranjeno u IT industriji.
Ono što većina zaposlenih koje je kompanija osigurala ne znaju je da pravo na odštetu zastareva u roku od tri godine od dana pružanja zdravstvene usluge, ali najbolje je zahtev podneti u najkraćem mogućem roku. Ukoliko zaposleni sam plati troškove lečenja ima pravo da od osiguravajućeg društva traži da mu refundira novac.