Sakupljanje semena predstavlja ključni korak u očuvanju šuma i prirodnih resursa Srbije, a projekat „Zasadi drvo“ šalje snažnu poruku o važnosti odgovornog odnosa prema prirodi.
Hrast rađa svake 3 do 5. godine
Kako je za Kurir TV isttakao dr Marko Marinković, dipl. inženjer šumarstva i izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP „Vojvodinašume“, ovaj projekat ne samo da doprinosi obnovi šumskih ekosistema, već ima i značajan ekološki, socijalni i ekonomski uticaj.
- Značaj je ogroman, jer su šume jedan od najvrednijih prirodnih resursa. Na globalnom nivou, zajedno s poljoprivrednim zemljištem, šumski ekosistemi igraju ključnu ulogu u očuvanju vode, vazduha i zdravog životnog okruženja - rekao je Marinković i pojasnio zašto je drvo hrasta toliko važno:
- Hrast je najvrednija vrsta u ovom regionu, a imamo desetak njegovih vrsta, poput lužnjaka, kitnjaka i medunca. Specifičnost hrasta je što rađa u nepravilnim intervalima - obično svake 3 do 5. godine, ali može proći i 10 godina bez uroda. Bez ploda, tj. žira, ne možemo obnoviti šume, koje nisu samo drveće već složeni ekosistemi s bogatim biljnim i životinjskim svetom. Kada hrast rodi, neophodno je da čovek interveniše i sakupi plod, jer su prirodni uslovi, posebno zbog klimatskih promena, sve nepovoljniji. Žir je težak i pada u blizini krošnje, a njegova klijavost zavisi od vrlo specifičnih temperaturnih i vlažnih uslova - istakao je naš sagovornik.
Sakupljeno dve tone semena u okviru “Zasadi drvo”
Osvrnuo se i na značaj sakupljanja žira za očuvanje šuma i njihovu obnovu i naveo da je od početka šestog ciklusa u okviru “Zasadi drvo” sakupljeno dve tone semena.
- Bez pravovremene intervencije ne možemo osigurati obnovu i očuvanje hrastovih šuma. Ove godine, koja je bila godina punog uroda uprkos suši, sakupićemo smo oko 550 tona žira u saradnji s lokalnim stanovništvom. Ovim semenom ćemo pošumiti oko 800 hektara, uključujući 200 hektara novih površina u Banatu. To su fantastični rezultati – navodi Marinković i dodaje da je važno uključivanje lokalnog stanovništva u ove aktivnosti.
- Izuzetno je važno jer pruža priliku ljudima koji žive blizu šuma da zarade. Cena po kilogramu žira je oko jednog evra, što znači da porodice mogu zaraditi i do deset hiljada evra po sezoni, u zavisnosti od količine sakupljenog žira. Iako je posao fizički zahtevan, ljudi ga obavljaju s voljom i zadovoljstvom, provodeći vreme u prirodi - rekao je Marinković i otkrio šta se dalje radi sa sakupljenim žirom:
- Jedan deo žira odmah se poseje, dok se deo skladišti u našem semenskom centru u Moroviću. Tu se termički i hemijski tretira kako bi zadržao vitalnost i mogao da se koristi narednih godina kada nema uroda. Takođe, koristimo ga za proizvodnju sadnica u rasadnicima.