Iako je redovno išla na kontrolne preglede i nalazi su bili uredni, Neveni je pre malo više od tri godine postavljena je dijagnoza raka grlića materice. Od tog trenutka kreće njena borba za zdravlje.
- Jedini znak u tom trenutku bilo je vanredno krvarenje i nikakav drugi simptom nisam tada imala osim da sam bila malo mršavija ali sam to pripisivala činjenici da mi je dete tada imalo tri godine, i to sam povezivala sa svim dnevnim aktivnostima koje sam imala. Godinu dana pre toga Papa test je bio u redu, sve je bilo u redu i ja sam se osećala dobro, ali od tog krvarenja kreće agonija i borba za život.
Na ginekološkom pregledu Neveni je urađena takozvana eksplorativna kiretaža kanala i biopsija bez anestezije koja je jako bolna. Smatrala je da će ova prva intervencija biti dovoljna, i da će sve biti u redu, ni ne sluteći šta je zapravo čeka. Dobila je antibiotik i rečeno joj je da miruje do dobijanja rezultata.
- Otišla sam kući da ležim i čekam. Mirovala sam tri dana. Strašno sam bila nervozna. Osećala sam da nešto nije u redu. Žena to uvek oseti. Članovi moje porodice su zdravstveni radnici, pa sam ih zamolila da se, ukoliko je to moguće, ubrza dobijanje rezultata.
Nakon teškog saznanja ova hrabra, mlada žena, pridigla se i odlučila da se bori zbog svog sina koji je u tom trenutku imao samo tri godine.
- Stanje šoka kod mene je trajalo samo par sati posle dijagnoze nakon čega sam ustala i spremila se kao da idem negde u izlazak. Svakako, budila sam se svaki dan sa tom informacijom da imam rak, a kada se pogledam deluje da je sve u redu sa mnom. Samo sam se pitala: "Zašto baš ja? Šta sam zgrešila? Radim human posao, iz porodice sam zdravstvenih radnika." U tom periodu sam imala i neke druge probleme pa sam na dijagnozu manje mislila. Sama sam odlazila na preglede kolima, nisam padala u očaj, imam malo dete i nekako me je to guralo napred.
Od "Zašto baš ja...?" do "Ajmo dalje sve do medalje!"
U trenutku kada je virus kovid-19 buktao, Nevena je šetala od jedne do druge zdravstvene ustanove i obavljala sve moguće analize koje su bile potrebne da bi se operisala.
- Urađena mi je radikalna histerektomija, što znači da su mi izvadili matericu, jajnike, jajovode i okolne žlezde. Operacija je urađena 10. februara 2021. godine i trajala je pet, šest sati. Pred operaciju sam zvala majku i dugo plakala. Rekla mi je, da je to moguće, da bi ona otišla na operaciju umesto mene. Izbegla sam hemoterapiju za milimetar koji znači život. Tumor je bio 3 milimetara, a da je bio samo mimetar veći, morala bih na terapiju. Ali i na to sam bila spremna. Bitno je da je sada sve u redu.
Koliko god da je bilo teško, uvek sam imala osmeh na licu
Konzilijum lekara je obavljen 5. marta, a čekalo se na izveštaj histopatologa. Tokom perioda dijagnostike i postoperativnog perioda, Nevena se trudila da održi dobro raspoloženje.
- Koliko god da mi je bilo teško, uvek sam imala osmeh na licu. Osmeh me je održao. Na tri meseca odlazim na kontrole. Razvela sam se posle operacije i promenila život. I dalje sam u strahu od povratka bolesti, ali živim punim plućima, smejem se, radujem, uživam. Jaka sam, hrabra i odvažna, jer samo jaki mogu sve. Kao uostalom i svi u Udruženju građana za borbu protiv raka jajnika i grlića materice „Progovori”. Uvek savetujem ženama redovne kontrole i odlazak do lekara. Mada i ja sam se redovno kontrolisala pa nije ništa iniciralo da postoji karcinom, ali je zbog mojih redovnih odlazaka „uhvaćena“ na početku. Ono što je važno su i informacije i podizanje svesti o HPV vakcini, kao i insistiranje na dodatnim analizama i pregledima.
Olivera Marković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.