Jednom je neko rekao da se uspeh ne meri po tome gde je neko stigao, nego od čega je krenuo, a tridesetrogodišnji Vlastimir Vlajkov iz iz sela Bašajid kod Kikinde, bukvalno nije imao ništa i samo svojim radom uspeo je da osnuje poljoprivredno gazdinstvo na kome danas ima 15 muznih krava, ali i dosta teladi i junadi.
Ovaj mladi stočar pre nego što je uspeo da zaradi za svoje, čuvao je tuđu stoku, a onda od te zarade kupio prvu kravu i malo po malo kućio se sa svojom suprugom.
- Probao sam da nađem posao u Novom Sadu ali nije išlo i sa tadašnjom devojkom, a sadašnjom suprugom dogovorili smo se da se vratimo u Bašaid i da se skućimo u kući u kojoj su nekad živeli moji deda i baba. Dobio sam sina i da bi izdržavao porodicu čuvao sam stoku mojih prijatelja. Počao sam da se bavim stručarstvom 2010. godine, kad sam kupio prvo muzno grlo i tako sam krenuo od te jedne krave. A onda sam kupio tri teleta i tako sam malo po malo zapatio stado. U štali danas imam 15 krava na muži, imam telad i junad - priča Vlastimir za Kurir Biznis.
Da bi imao čime da hrani stoku ovaj mladi stočar kupio je i pašnjak i salaš između Bašaida i Kikinede i svaki dan od svog sela putuje na salaš da brine o stoci i pomuze krave.
- Ustajem svaki dan u pet sati, retko kad kasnije. Radni dan mi traje 24 sata, jer kada se tele krave ni noću nema spavanja. Obaveze imamo od jutra do mraka, a nekad se sa njive stiže kući po mraku. Od ovih 15 krava dnevno 250 litara mleka ide u Zrenjaninsku mlekaru. Kasmion dolazi svaki drugi dan i odnosi mleko. Plaćaju redovno i cena mleka je korektna - zadovoljan je Vlastimir.
On kaže da se borio i izborio da bude pravi domaćin koji u selu gradi farmu kako bi stoku sa salaša preselio blizu kuće.
- Borim se, šta ću. Imamo dvoje dece, sina od 10 i ćerku od šest godina. Može od stočarstva lepo da se živi, ali mora mnogo da se radi. Da da bog zdravlja da završim farmu koju sam sagradio i još samo treba da je pokrijem da mogu muzna grla da držim kod kuće, da ne nosim mleko svako jutro i veče sa salaša udaljenog 14 kilometara. Sada plaćam jednom dečku da mi čuva stoku jer ona ne može da bude sama - ističe Vlastimir.
Njegovu upornost i mukotrpan rad prepoznali su u 3Banci koji su mu dodelili drugo mesto na konkursu za najboljeg mladog poljopriverdnika u 2024. godini i novčanu nagradu od 300.000 dinara.
- Kad sam počinjao nisam imao ni traktor, ni prikolicu, niko mi ništa nije dao ni pomogao. Čak su me svi, pa i moji odvlačili da se ne bavim ovim, ali nisam odustao. Sad sve imam, mislim imam većinu mehanizacije. Stvorio sam to pre svega mojom upornošću i zato što sam slušao samo sebe i verovao u sebe - sa ponosom naglašava ovaj mladi, ali eć ozbiljan poljoprivrednik.