Sat Slobodana Dedića iz Rume nikada ne kasni. Jedini sajdžija u tom mestu, stari zanat čuva od zaborava, zbog toga je časovnike nastavio da popravlja i kada se penzionisao.
Klatno sata u nekoliko kvadrata u centru Rume, čuje se skoro šest decenija. Zanat i mehanizam časovnika, Slobodan je učio tri godine, a nakon povratka iz vojske, počeo je da ih poravlja i u svojoj radionici. Sada uglavnom menja baterije, i skraćuje narukvice.
“To su satovi u raznim bojama, ima interesantnih. Lep dizajn, tako da ih devojke obično nose spram garderobe. Jedna mi je čak bila donela 12 satova da im zamenim baterije, dosta čudno, treba jedan ili dva, ne 12. Njoj kaže treba kao modni detalj. - Ima i onih koji su saboravili satove? - Ima i toga. Ima jedan budilnik koji je dosta interesantan, doneo ga jedan Pera, još smo bili mladi, 1968. godine. I ja Peru nisam video više nikada'', priča Slobodan Dedić iz Rume.
Nekada je u Rumi bilo posla za sedam sajdžija. Slobodan u svojoj kolekciji ima i sat, star skoro vek.
“Ovaj sat je neko tamo dobio na poklon 18.7.1927. To je bilo u Rusiji. Ja sam ga dobio 78, 79- te godine. Od ženinog oca. Odakle njemu, to ne znam. Nije mi poznato. Ispravan je? Sad je ispravan, dobio sam ga neispravnog, bila je slomljena osovina, u Rusiji to normlano nije moglo da se nađe, ja sam nabavio iz Nemačke i sredio ga'', kaže Slobodan Dedić iz Rume.
Vreme i satovi su se promenili, ali je ostala njegova navika da svakog dana otvori vrata svoje sajdžijske radnje.
“Došla sam zato što sam kupila sat, međutim mi nemamo drugo mesto to da uradimo, tako da je ovo jedino mesto gde se može skratiti sat, da zamenite bateriju'', kaže jedna devojka.
“Ko sad može popraviti ruski sat raketu? Ne može niko sem Slobodana. Sad se gleda u mobilni telefon, umesto na sat, i to se svelo na uzmi bateriju, izbaci bateriju. Nije to to'', smatra sugrađanin.
“Ako je nešto više pokvareno, recimo da je ušao u vodu pa da mu zarđa sat, ili ga razbio, a draga uspomena, ja imam tu mogućnost da nabavim komplet nov mehanizam, i onda ubacimo taj nov mehanizam, i onda je to popravka. - Vi volite ovaj posao? - Volim, kako da ne. Ja sam penzioner već 17 godina, i dalje radim'', kaže Slobodan Dedić.
Naslednika u poslu, osamdesetogodišnji Slobodan nema. Kada prestane da radi, njegovi zidni satovi vreme će meriti u domovima prijatelja i Zavičajnom muzeju Rume.
Kurir.rs/RTS/B.V.