Razgovori za posao mogu da budu okidači za ogroman stres, a on se može dodatno povećati ukoliko potencijalni poslodavac postavi i neko "nezgodno" pitanje. Nažalost, ovo nije retka praksa, ali treba imati na umu da su neka od tih pitanja zabranjena.
Planovi za porodicu, finansijsko stanje ili bračni status, na primer, nikako nisu relevantni za ocenu kandidata i ne mogu da utiču na procenu njegove sposobnosti za obavljanje posla za koji se prijavio, a čak zbog takvih pitanja poslodavac može da plati ozbiljnu odštetu kandidatu.
Advokat Andrija Marković kaže da se često govori o tome kako bi trebalo da teče razgovor za posao između poslodavca i potencijalnog zaposlenog, ali i da je primetno da se poslodavac neretko stavlja u povoljniji položaj.
- Često se potencira da poslodavca nikako ne bi trebalo pitati o svojim pravima, pa čak ni o plati, što je po mom ličnom mišljenju neprihvatljivo jer bi ugovorne strane u ovakvom pravnom odnosu trebale da budu koliko toliko ravnopravne - navodi naš sagovornik.
On dodaje i da u tom smislu poslodavac može zloupotrebiti svoju poziciju, pa da od zaposlenog traži i više od onoga na šta bi imao pravo.
- Zakon o radu samo donekle reguliše ovu problematiku i to u suštini kroz mali broj zakonskih odredaba koje se tiču zabrane diskriminacije, gde zakon zabranjuje svaku diskriminaciju vezanu za pol, zdravstveno stanje, rasu, jezik, bračni status, porodične obaveze, političko uverenje, seksualno opredeljenje i drugo - pojašnjava Marković.
Pitanja o trudnoći, porodici, braku su neprihvatljiva
Sigurno ste nekada čuli da je neku vašu poznanicu potencijalni poslodavac pitao da li planira trudnoću ili brak, a to je, kaže sagovornik, apsolutno neprihvatljivo.
- Ali je i teško dokazivo u smislu eventualnog sankcionisanja ovih radnji i sudskog postupka povodom istih - dodaje.
Kako kaže, poslodavac bi trebalo da se vodi zakonskim propisima prilikom razgovora za posao.
- Na primer postoje mišljenja da poslodavac ne bio smeo da traži uverenje o zdravstvenom stanju nekog kandidata, što je po mom mišljenju pogrešan stav, jer i u toku radnog odnosa poslodavac može zaposlenog poslati na proveru zdravstvenog stanja, a rad na nekim radnim mestima to i zahteva - napominje on.
Navodi i da je isti slučaj i sa invaliditetom, jer poslodavac ima posebna pravila i privilegije kod zapošljavanja takvih kandidata.
- Ovakve stvari se jako teško dokazuju, a nešto lakši put je u situacijama kada ti intervjui imaju i pisanu formu - naglašava Marković.
Zbog takvih pitanja poslodavcu preti paprena kazna
Ukoliko pitanja koja kandidat dobije prilikom razgovara budu nezakonita i ukoliko bi se tako nešto moglo dokazati, poslodavac može da plati paprenu kaznu.
- To za posledicu ne bi lako dovelo do toga da se poslodavac natera da zaposli nekoga koga on ne želi, ali posledica može biti u naknadi štete zbog diskriminacije, kao i prekršajnom kažnjavanju lica koje je prekršilo odredbu čl. 18. Zakona o radu, a novčane kazne za ovaj prekršaj mogu da idu od 600.000 dinara, pa sve do 1.500.000 - otkriva sagovornik.
Član 18. Zakona o radu glasi:
- Zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija lica koja traže zaposlenje, kao i zaposlenih, s obzirom na pol, rođenje, jezik, rasu, boju kože, starost, trudnoću, zdravstveno stanje, odnosno invalidnost, nacionalnu pripadnost, veroispovest, bračni status, porodične obaveze, seksualno opredeljenje, političko ili drugo uverenje, socijalno poreklo, imovinsko stanje, članstvo u političkim organizacijama, sindikatima ili neko drugo lično svojstvo.
Malo je načina da se "zaštitite" prilikom razgovora za posao
Međutim, advokat napominje da potencijalni zaposleni nemaju nekih posebnih mogućnosti da se zaštite prilikom intervjua za posao.
- Svako neovlašćeno snimanje razgovora je nezakonito, a eventualno bi jedan od načina dokazivanja nezakonitom postupanja poslodavca bilo svedočenje više lica koje su se našli u istoj situaciji na razgovoru za posao kod tog poslodavca - pojašnjava Marković.
Sagovornik ističe da bi jedan od načina da intervjui za posao budu objektivni, te da se zadovolje i poslodavci i kandidati, bilo angažovanje profesionalaca koji se bave zapošljavanjem.
- Oni često angažuju i psihologe i druge iskusne ljude u ovim oblastima. To je trend koji je uveliko i kod nas zastupljen uglavnom kod velikih kompanija i koji je kod nas došao iz zapadnih zemalja - zaključuje advokat Andrija Marković.
(Kurir.rs/Blic)