Sve vesti

BRI­GA O PROS­TA­TI ME­NJA ŽI­VOT!

Ovo sva­ki mu­ška­rac tre­ba da pro­či­ta: sve što tre­ba da zna­te o ra­ku pros­ta­te i testisa: Intervju Prof. dr Ale­k­san­dar Mi­lo­še­vić, spe­ci­ja­li­sta urologije

Objavljeno 14.11.2024. 10:25h 
Petar Aleksić

„Pre­ven­ti­v­ni uro­lo­ški pre­gled ima klju­č­nu ulo­gu u ra­nom ot­kri­va­nju i pre­ve­n­ci­ji ra­zli­či­tih uro­lo­ških pro­ble­ma, što do­pri­no­si oču­va­nju zdra­vlja i po­bo­lj­ša­nju kva­li­te­ta ži­vo­ta. Re­dov­nim pre­gle­di­ma mo­gu­će je pra­vo­vre­me­no ot­kri­ti po­te­n­ci­jal­ne pro­ble­me, ko­ji se če­sto mo­gu uspe­šno le­či­ti ili kon­tro­li­sa­ti ako se di­ja­g­nos­ti­ku­ju u ra­noj fa­zi“, ka­že u in­te­r­vjuu za Ku­rir prof. dr Ale­k­san­dar Mi­lo­še­vić, ču­ve­ni uro­log i se­k­so­log.

Prof. dr Ale­k­san­dar Mi­lo­še­vić de­ta­lj­no obja­šnja­va sve o va­žnos­ti re­dov­nih uro­lo­ških pre­gle­da i ra­nojdi­ja­g­nos­ti­ci, kao i za­što zdra­vlje pros­ta­te i te­sti­sa ne sme da čeka

Šta sve nji­me mo­že da se ot­kri­je?


Mno­go to­ga. Ovo su sa­mo ne­ki od ra­zlo­ga za­što je pre­ven­ti­v­ni uro­lo­ški pre­gled va­žan:


1. Ra­no ot­kri­va­nje ra­ka: Uro­lo­ški pre­gled mo­že ot­kri­ti ra­zli­či­te vr­ste ra­ka, po­put ra­ka pros­ta­te, mo­kra­ć­ne be­ši­ke, bu­bre­ga i te­sti­sa. Ra­no ot­kri­va­nje ovih bo­le­sti znat­no po­ve­ća­va šan­se za uspe­šno le­če­nje i sma­nju­je ri­zik od ko­m­pli­ka­ci­ja.


2. Spre­ča­va­nje bu­bre­žnih pro­ble­ma: Pre­ven­ti­v­nim pre­gle­di­ma uro­lo­zi mo­gu ot­kri­ti pri­su­stvo bu­bre­žnih ka­me­na­ca, ci­sta, in­fe­k­ci­ja ili bo­le­sti kao što je hro­ni­č­na bu­bre­žna in­su­fi­ci­je­n­ci­ja. Ra­na di­ja­g­nos­ti­ka omo­gu­ća­va pra­vo­vre­me­ne te­ra­pi­je i spre­ča­va po­go­r­ša­nje sta­nja.


3. Kon­tro­la uri­nar­nih in­fe­k­ci­ja: Pre­ven­ti­v­ni pre­gle­di po­ma­žu u ra­nom ot­kri­va­nju i le­če­nju in­fe­k­ci­ja mo­kra­ć­nog si­ste­ma, ko­je mo­gu bi­ti bo­l­ne i do­ve­sti do ozbi­lj­ni­jih ko­m­pli­ka­ci­ja ako se ne tre­ti­ra­ju na vre­me.


4. Se­k­sual­no zdra­vlje i fu­n­k­cio­nal­nost: Uro­lo­ški pre­gle­di ta­ko­đe uklju­ču­ju pro­ce­nu se­k­sual­nog zdra­vlja. Uro­lo­zi mo­gu po­mo­ći u pre­po­zna­va­nju pro­ble­ma po­put ere­k­ti­l­ne di­s­fu­n­k­ci­je, nis­kog li­bi­da ili ho­r­mo­nal­nih ne­rav­no­te­ža, ko­ji mo­gu uti­ca­ti na kva­li­tet ži­vo­ta. Pra­vo­vre­me­na in­te­r­ve­n­ci­ja omo­gu­ća­va efi­ka­sno re­ša­va­nje ovih pro­ble­ma.


5. Pre­po­zna­va­nje be­ni­g­ne hi­pe­r­pla­zi­je pros­ta­te (BPH): Uro­lo­ški pre­gle­di mo­gu ot­kri­ti be­ni­g­no uve­ća­nje pros­ta­te kod mu­ška­ra­ca, sta­nje ko­je mo­že do­ve­sti do pro­ble­ma s mo­kre­njem i ne­la­god­nos­ti. Ra­na di­ja­g­no­za omo­gu­ća­va efi­ka­sno upra­vlja­nje si­m­p­to­mi­ma i sma­nju­je ri­zik od ko­m­pli­ka­ci­ja.


6. Pre­ve­n­ci­ja uri­nar­ne in­kon­ti­ne­n­ci­je: Kod oba po­la, pre­ven­ti­v­ni pre­gle­di po­ma­žu u ot­kri­va­nju pro­ble­ma s kon­tro­lom mo­kre­nja. Pre­ve­n­ci­ja i le­če­nje ovih pro­ble­ma mo­gu znat­no po­bo­lj­ša­ti kva­li­tet ži­vo­ta, po­se­b­no kod sta­ri­jih oso­ba.

Shutterstock 


Za­što je pre­ven­ti­va va­žna u me­di­ci­ni?

Pre­ven­ti­v­ni pre­gle­di u me­di­ci­ni omo­gu­ća­va­ju ot­kri­va­nje bo­le­sti u ra­nim fa­za­ma, pre ne­go što se po­ja­ve ozbi­lj­ni si­m­p­to­mi, što mo­že spa­sti ži­vo­te i sma­nji­ti tro­ško­ve le­če­nja. Pre­ven­ti­va sma­nju­je op­te­re­će­nje na zdra­v­stve­ni si­stem, omo­gu­ća­va pa­ci­jen­ti­ma dug i kva­li­te­tan ži­vot i sma­nju­je ri­zik od ko­m­pli­ka­ci­ja ko­je su te­že za le­če­nje. Re­dov­ni uro­lo­ški pre­gle­di su po­se­b­no va­žni kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 50 go­di­na i kod že­na ko­je ima­ju si­m­p­to­me uri­nar­nih in­fe­k­ci­ja ili pro­ble­ma s mo­kre­njem.


Kad je pra­vo vre­me da mu­ška­r­ci po­se­te uro­lo­ga, po­što pos­to­ji ra­ši­re­no uve­re­nje da su uro­lo­ški pre­gle­di sa­mo za sta­ri­je mu­ška­r­ce?


Pra­vo vre­me za po­se­tu uro­lo­gu ra­di pre­ve­n­ci­je za­vi­si od sta­ros­ti mu­ška­ca, po­ro­di­č­ne isto­ri­je i pri­su­t­nih si­m­p­to­ma. Na pri­mer, mu­ška­r­ci mla­đi od 40 go­di­na ne­ma­ju ru­tin­sku po­tre­bu za pre­ven­ti­v­nim uro­lo­škim pre­gle­di­ma osim ako ne pri­me­ću­ju spe­ci­fi­č­ne si­m­p­to­me, kao što su bol pri mo­kre­nju, krv u uri­nu, če­ste in­fe­k­ci­je mo­kra­ć­nih pu­te­va ili se­k­sual­ne di­s­fu­n­k­ci­je (npr. ere­k­ti­l­na di­s­fu­n­k­ci­ja). Po­se­ta uro­lo­gu pre­po­ru­ču­je se i ako mu­ška­rac ima po­ro­di­č­nu isto­ri­ju uro­lo­ških bo­le­sti, po­se­b­no ra­ka pros­ta­te.

Kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 40 go­di­na ko­ri­sno je po­če­ti s po­vre­me­nim pre­ven­ti­v­nim pre­gle­di­ma, po­se­b­no ako pos­to­je fa­k­to­ri ri­zi­ka za uro­lo­ške bo­le­sti. Kod mu­ška­ra­ca sta­ri­jih od 50 go­di­na re­dov­ni pre­ven­ti­v­ni pre­gle­di kod uro­lo­ga pos­ta­ju va­žni­ji. Pre­po­ru­ču­je se go­di­šnji pre­gled pros­ta­te, uklju­ču­ju­ći PSA te­st i di­gi­tal­ni re­k­tal­ni pre­gled (DRP), jer se ri­zik od ra­ka pros­ta­te i dru­gih uro­lo­ških pro­ble­ma znat­no po­ve­ća­va. Mu­ška­r­ci ko­ji ima­ju po­ro­di­č­nu isto­ri­ju ra­ka pros­ta­te tre­ba­lo bi da za­po­č­nu ove pre­gle­de već u 45. go­di­ni. I na kra­ju, uko­li­ko se po­ja­ve si­m­p­to­mi, bez ob­zi­ra na uzra­st, mu­ška­rac bi tre­ba­lo da po­se­ti uro­lo­ga čim pri­me­ti si­m­p­to­me kao što su: bol ili pe­c­ka­nje pri mo­kre­nju, krv u uri­nu ili spe­r­mi, če­sto ili ote­ža­no mo­kre­nje, po­se­b­no no­ću, bol u do­njem de­lu sto­ma­ka, le­đi­ma ili pre­po­na­ma, pro­ble­mi sa ere­k­ci­jom ili sma­njen se­k­sual­ni na­gon.

SMA­NJI­TE UNOS MASTI Manje mesa i alkohola

Ko­ji su to fa­k­to­ri ko­ji po­go­r­ša­va­ju zdra­vlje pros­ta­te?


Pre sve­ga, se­den­tar­ni na­čin ži­vo­ta i ne­dos­ta­tak fi­zi­č­ke ak­ti­v­nos­ti. Po­tom, ne­dos­ta­tak pra­vi­l­ne hi­dra­ta­ci­je. Re­dov­no uno­še­nje vo­de po­ma­že u odr­ža­va­nju zdra­vlja mo­kra­ć­nog si­ste­ma. Vi­so­ko­ma­sna is­hra­na, na­ro­či­to cr­ve­na me­sa, i ko­n­zu­ma­ci­ja al­ko­ho­la po­ve­za­ni su s po­ve­ća­nim ri­zi­kom od pro­ble­ma s pros­ta­tom. Stres i ci­ga­re­te mo­gu po­ve­ća­ti ri­zik od ka­r­dio­va­sku­lar­nih i uro­lo­ških pro­ble­ma.

Da li pos­to­ji još ne­ka ka­te­go­ri­ja mu­ška­ra­ca ko­ja tre­ba da obra­ti pa­žnju?


Da, mu­ška­r­ci ko­ji ima­ju hro­ni­č­ne bo­le­sti, kao što su di­ja­be­tes i vi­sok kr­v­ni pri­ti­sak, tre­ba da bu­du do­dat­no pa­žlji­vi jer ove bo­le­sti po­ve­ća­va­ju ri­zik za pro­ble­me s bu­bre­zi­ma i mo­kra­ć­nim si­ste­mom. Ta­ko­đe, spo­r­ti­sti i oso­be ko­je se ba­ve ak­ti­v­nos­ti­ma ko­je mo­gu prou­zro­ko­va­ti po­vre­de ge­ni­ta­li­ja i uri­nar­nog tra­k­ta mo­gu ima­ti do­dat­ne ra­zlo­ge za pre­ven­ti­v­ne pre­gle­de. Re­dov­ne pre­ven­ti­v­ne po­se­te uro­lo­gu, čak i bez si­m­p­to­ma, mo­gu po­mo­ći u ra­nom ot­kri­va­nju i le­če­nju sta­nja ko­ja su u po­če­t­ku asi­m­p­to­mat­ska, kao što su uve­ća­nje pros­ta­te ili po­če­t­ne fa­ze ra­ka.


Ka­ko izgle­da pre­ven­ti­v­ni uro­lo­ški pre­gled, ko­ga se mu­ška­r­ci pla­še?


Pre­ven­ti­v­ni uro­lo­ški pre­gled kod mu­ška­r­ca po­sle 50. go­di­ne uklju­ču­je niz pro­ce­du­ra ko­je po­ma­žu u ra­nom ot­kri­va­nju pro­ble­ma s pros­ta­tom, kao i dru­ga uro­lo­ška sta­nja. To su di­gi­tal­ni re­k­tal­ni pre­gled (DRP), ka­da uro­log pr­stom ispi­tu­je pros­ta­tu kroz re­k­tum ka­ko bi ose­tio ve­li­či­nu, oblik i te­k­stu­ru pros­ta­te. Ab­no­r­mal­nos­ti, po­put čvo­ri­ća ili ne­pra­vi­l­nos­ti, mo­gu uka­zi­va­ti na upa­lu, be­ni­g­no uve­ća­nje ili rak. Po­tom, PSA te­st (pros­ta­ta spe­ci­fi­č­ni an­ti­gen), kad se me­ri ni­vo PSA u kr­vi. Po­vi­še­ni ni­voi mo­gu uka­zi­va­ti na ra­zli­či­ta sta­nja, uklju­ču­ju­ći be­ni­g­nu hi­pe­r­pla­zi­ju pros­ta­te, pros­ta­ti­tis ili rak pros­ta­te, za­tim ana­li­ze uri­na i kr­vi, ko­je mo­gu ot­kri­ti in­fe­k­ci­je, pri­su­stvo kr­vi u uri­nu, kao i op­šte zdra­v­stve­no sta­nje. Ra­di­mo i ul­tra­zvuk pros­ta­te i mo­kra­ć­nog si­ste­ma jer nam omo­gu­ća­va de­ta­ljan uvid u stru­k­tu­ru pros­ta­te, be­ši­ke i bu­bre­ga i po­ma­že u di­ja­g­nos­ti­ko­va­nju uve­ća­nja pros­ta­te ili tu­mo­ra. Ako pos­to­je in­di­ka­ci­je, ko­n­kre­t­no te­ško­će s mo­kre­njem ko­je bi mo­gle bi­ti neu­ro­lo­ške pri­ro­de, ra­di se i neu­ro­lo­ški pre­gled.


Šta su zna­ko­vi za uzbu­nu?


Zna­ko­vi ko­ji mo­gu uka­zi­va­ti na pro­ble­me s pros­ta­tom ili mo­kra­ć­nim si­ste­mom uklju­ču­ju sme­t­nje pri mo­kre­nju, ote­ža­no za­po­či­nja­nje mo­kre­nja, slab mlaz, pre­ki­nu­tost mla­za ili ne­mo­gu­ć­nost pot­pu­nog pra­žnje­nja be­ši­ke, če­sto mo­kre­nje, po­se­b­no no­ću (na­ro­či­to ako pos­ta­ne uče­sta­lo no­ć­no mo­kre­nje vi­še od jed­nom po no­ći), krv u mo­kra­ći, ko­ja mo­že bi­ti cr­ve­na ili braon, što uka­zu­je na po­te­n­ci­jal­ne pro­ble­me s bu­bre­zi­ma, be­ši­kom ili pros­ta­tom, bol ili pe­c­ka­nje pri mo­kre­nju, što mo­že uka­zi­va­ti na in­fe­k­ci­ju, upa­lu pros­ta­te ili mo­kra­ć­nih pu­te­va.


Šta zna­či „sme­t­nje pri mo­kre­nju“?


Ovi si­m­p­to­mi uka­zu­ju na po­te­ško­će pri za­po­či­nja­nju, odr­ža­va­nju ili za­vr­ša­va­nju mo­kre­nja. Če­sto su po­ve­za­ni s be­ni­g­nom hi­pe­r­pla­zi­jom pros­ta­te (uve­ća­nom pros­ta­tom), ko­ja ome­ta pro­tok uri­na. Dok, na pri­mer, pri­su­stvo kr­vi u mo­kra­ći mo­že uka­zi­va­ti na ozbi­lj­na sta­nja, po­put in­fe­k­ci­ja, ka­me­nja u mo­kra­ć­nim pu­te­vi­ma, be­ni­g­ne tu­mo­re, rak mo­kra­ć­ne be­ši­ke ili pros­ta­te. Krv u mo­kra­ći, ia­ko ni­je uvek bo­l­na, za­h­te­va hi­t­nu di­ja­g­nos­ti­ku.

Kurir.rs/Jelena Vukić

TAGOVI