Dok je većina međunarodnih medija predviđala poraz Donalda Trumpa na predsedničkim izborima protiv Kamale Harris, Trump je, baš kao feniks, "ponovo rođen" i uspeo da pobedi sa više od 5 miliona glasova razlike.
Postoji više razloga koji mogu objasniti ovaj ishod, kao što su ratovi koji bukte na Bliskom istoku i u Evropi, unutrašnje tenzije, imigracija, preferencija glasača za iskusnim predsednikom naspram kandidata u poslednjem trenutku itd. Ipak, izgleda da ono što najviše brine Amerikance zapravo nije toliko komplikovano – njihov sopstveni novčanik.
Tokom Bajdenove administracije, prosečna plata povećana je za oko 14% (Statista). Ova vrednost je vrlo slična onoj koju smo videli tokom prethodnog Trumpovog mandata.
Ako su plate rasle, u čemu je problem?
Iako su Amerikanci nastavili da dobijaju redovna povećanja, globalna ekonomska situacija ostavila je traga na američkom tržištu. Najprecizniji alat za razumevanje ove situacije je američki CPI (Indeks potrošačkih cena), koji nam daje realan prikaz cena u SAD-u. Tokom Bajdenove administracije, CPI je porastao za više od 20%, dok je tokom Trumpovog mandata porastao za skoro 8%.
Amerikanci su osetili da sve postaje skuplje i manje pristupačno i odlučili su da se njihov glas čuje, promenivši predsednika.
„Buši, samo buši!”
U julu, Donald Trump je predstavio osnovne tačke svoje buduće politike za „Make America Great Again” i počinje sa naftom! Plan je prilično jednostavan; SAD, kao najveći proizvođač sirove nafte u svetu, dodatno bi povećale proizvodnju. Trump je takođe više puta izjavio da planira povlačenje iz brojnih ekoloških projekata na koje su se SAD obavezale, poput „Zelenog novog dogovora”. Čak je 13. maja obećao da će prvog dana kao predsednik obustaviti sve projekte veyane za proizvodnju energije iz vetra.
Preterana zavisnost od zelenih energija može biti problematična, kao što se pokazalo u Evropi kada je započeo rat u Ukrajini, a mnoge zemlje ostale bez dovoljno gasa i nafte za svoje industrije i domaćinstva.
Prvi izveštaji o Trumpovoj pobedi doneli su pad cene sirove nafte na međunarodnim tržištima. Ova promena kasnije je korigovana na svega 1% pada.
Potencijalni problemi
Smanjenje cene energenata samo je jedno od Trumpovih obećanja. Po objavi prvih rezultata, iranski rial počeo je da gubi vrednost u odnosu na dolar. Ovo je direktan rezultat Trumpovih brojnih upozorenja da će ponovo uvesti sankcije Iranu a pre svega na izvoz sirove nafte. Sličan efekat je primetan i u Venecueli, mada iz različitih razloga.
Da li će SAD uspeti da proizvedu dovoljno nafte da nadoknade deficit stvoren izostankom Irana i Venecuele? SAD su najveći proizvođač nafte u svetu, dok je Iran na 7. mestu, a Venecuela na 21.
Ovaj tekst je pripremljen i odobren od strane investicionog savetnika, Svetislava Milutinovića, zaposlenog u Kapital RS Inc. a.d. Beograd, Severni bulevar 6, investicionog društva pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, broj dozvole: 5/0-02-672/18-16.
Promo