Sve ono zbog čega su naši ljudi nekada išli u Rumuniju da pazare sada dovodi rumunske državljane u naše trgovine i na pijace. Evropske cene proizvoda, ali ne i evropski standard života prosečnog građanina Rumunije već više od deset godina navodi da u pograničnim mestima u Srbiji nabavlja hranu, kozmetiku i kućnu hemiju, koje su kod nas i upola jeftinije nego u njihovim marketima.
Na promenu te potrebe nije uticalo ni to što je minimalna plata u toj državi letos povećana na 517 evra. Vikendom i pijačnim danima sve
trgovine u Vršcu su preplavljene kupcima iz ove zemlje. Uglavnom dolaze stanovnici mesta koja su od tog grada udaljena do 50 kilometara.
Uz pomoć digitrona i "Gugl prevodioca" oni pažljivo procenjuju svaki proizvod, a kupuju bukvalno sve od namirnica i kućne
hemije do sitnog građevinskog materijala i nameštaja.
- Vršac je od Dete udaljen tridesetak kilometara i ima mnogo megamarketa, kao i dobro snabdevenu zelenu pijacu. Već znamo gde
je i šta jeftinije, pa određene proizvode kupujemo u različitim radnjama. Isplati nam se i da više puta mesečno dolazimo u veliku nabavku
za kućne potrebe, jer su cene neuporedivo niže nego kod nas. Uz to, oslobođeni smo PDV-a za svu robu koju iznesemo iz Srbije, ukoliko pazarimo u vrednosti preko 100 evra - kaže nam Lavinjel iz Dete, prvog većeg mesta na putu između Vršca i Temišvara.
Drastična razlika u cenama "otvorila" je vrata i preprodavcima, koji gotovo svakodnevno putničkim automobilima dolaze po robu. Snabdevaju se tek onoliko koliko je dozvoljeno da se bez plaćanja dažbina prenese preko granice.
Brašno, šećer jaja, krompir, luk, jabuke, južno voće, ali i prašak za veš, omekšivač, deterdžent za sudove, šamponi, dezodoransi - sve se to nađe u njihovom prtljažniku.
- Jedino što obični putnici ne smeju da iznesu niti unesu u Srbiju su meso i mesne prerađevine koje nisu termički obrađene, a sve zbog mere bezbednosti, koja je doneta još 2018. zbog pojave afričke kuge svinja - kaže nam dobro obavešteni izvor.
Nisu, međutim, samo niže cene razlog što Rumuni pazare u Srbiji. Na njihovom tržištu, recimo, nema oblandi i vegete kao što je naša, pa to kupuju u velikim količinama. Takođe, tražena su i srpska piva i druga alkoholna pića, a opsednuti su i slatkišima jednog vršačkog konditorskog brenda, čije su bombonjere nezaobilazna stanica prilikom svakog dolaska u Vršac.
Imućniji obavezno u kafani
Dok oni sa plićim džepom pazare u vršačkim radnjama, imućniji Rumuni svakodnevno pohode vršačke restorane. Naročito cene hranu i uslugu jednog prestižnog etno-restorana, u koji subotom i nedeljom, samo u toku jednog dana, dođe čak hiljadu gostiju iz Temišvara i okoline. Osim što je cena niža nego u njihovim ugostiteljskim objektima, u Vršac ih, kažu, pre svega dovodi mnogo bolji kvalitet mesa koji im se servira.
BiznisKurir/Novosti