Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti, a epidemiološki podaci pokazuju da se njena učestalost povećava poslednjih 20 godina u svim starosnim grupama, naročito među decom.
- Svaki 20 odrastao stanovnik Srbije i svako 14 dete imaju astmu. Vojvodina je u nešto boljoj poziciji od ostatka Srbije, sa najnižom procenjenom prevalencom, dok je najviša zabeležena u Nišu - kaže doc. dr Sanja Hromiš, specijalista pneumoftiziologije i supspecijalista alergolog u Institutu za plućne bolesti Vojvodine.
Astma se može ispoljiti i u "trećem dobu"
Prema rečima naše sagovornice astma je genetski uslovljena bolest, što znači da moraju postojati određene promene na genima koje povećavaju sklonost ka razvoju bolesti.
- Međutim, samo ispoljvanje bolesti zavisi od uticaja spoljnih faktora. Dakle, nešto mora biti – mi to zovemo „okidač“ nastanka bolesti. Kod dece, to su najčešće virusne i alergijske infkecije na prašinu, plesan, grinje, dlake kućnih ljubimaca, polene, hranu, lekove. Kod odraslih, uzok mogu biti profesionalna izloženost, pušenje, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti, stres, savremni način življenja, ali i alergije, naravno. Dakle, ranije se smatralo da je astma bolest dece, danas se zna da se može ispoljiti bilo kada, uključujući i tzv. „zlatne godine“ ili treće životno doba.
Prvi simptomi koji ukazuju na astmu
Tipični simptomi astme su suv nadražajni kašalj, osećaj nedostatka vazduha ili gušenja, zamaranje pri obavljanju uobičajenih aktivnosti i zviždanje u grudima.
- Tegobe su izraženije pri izlaganju alergenima ili iritansima, i češće su noću, odnosno u ranim jutarnjim satima. Karakteristično je da simptomi nisu uvek prisutni, a kada se jave nisu istog intenziteta, mogu se iznenada javiti i isto tako nestati bez lekova, ali mogu i progredirati do teških pogoršanja, koja ako se ne prepoznaju i leče na vreme, mogu biti i životno ugrožavajuća.
Prema rečima doktorke Hromiš osnovni cilj lečenja astme s obzirom da bolest još uvek ne možemo izlečiti, jeste postizanje, ali i održanje dobre kontrole bolesti.
- Kontrolisana astma za pacijente znači normalan život, što podrazumeva odsustvo simptoma bolesti, dnevnih i noćnih, odsustvo pogoršanja i ograničenja u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Iako je postizanje ovog cilja dostupno za više od 90 % naših pacijenata, u praksi stvari stoje potpuno drugačije, jer više od polovine naših pacijenata ima loše kontrolisanu bolest. Ovi pacijenti dva puta više odsustvuju s posla, dva puta češće odlaze u bolnice ili traže hitnu medicinsku pomoć, i nisu u stanju da obavljaju svakodnevne aktivnosti.
Nažalost, kaže doktorka, pacijenti sa astmom malo poznaju svoju bolest, potcenjuju simptome, tolerišu ih i zanemaruju, i imaju niska očekivanja kada su u pitanju terapijski ishodi.
- To se naročito odnosi na pacijente koji imaju bolest dugi niz godina – ovim pacijentima i mala poboljšanja mnogo znače, pa često ne mogu veruju šta se sve može postići adekvatnim lečenjem. S druge strane, odgovornost neretko pada i na nas lekare, jer nemamo vremena da se dovoljno pozabavimo svakim pacijentom, da im obezbedimo adekvatnu edukaciju, loše procenjujumo bolest, često ne obraćamo pažnju na njihove sugestije...
Spirometrija, zlatni standard za dijagnostikovanje astme
Dijagnoza astme postavlja se jednostavno u tipičnim slučajevima, a na osnovu simptoma bolesti i testova plućne funkcije tj. spirometrije koja ukazuje na postojanje prolazne opstrukcije tj. suženja disajnih puteva.
- S druge strane, astma može ličiti na neke druge bolesti pa je potrebna opreznost ukoliko su prvobitni nalazi funkcije pluća uredni. Tada se rade provokacijski testovi ili se prate funkcijski parametri u određenom vremenoskom periodu upotrebom tzv merača vršnog protoka. Merač vršnog protoka je portabilni aparat koji se koristi kod kuće i na radnom mestu u prirodnom okruženju pacijenta. Merenje se izvodi tri puta dnevno tokom dve do četiri nedelje uz vođenje dnevnika simptoma.
Šta tačno podrazumeva savremeno lečenje astme?
Savremeno lečenje podrazumeva primenu tzv. aerosol terapije tj. različitih pumpica pomoću kojih se lekovi unose direktno u pluća, dakle lokalno.
- Na ovaj načim obezbeduje se adekvatna doza leka bez neželjenog uticaja na ostale organe i brži početak dejstva. Lekove koje danas koristimo možemo podeliti u dve velike grupe. Inhalacijski kortikosteroidi (IKS) deluju protiv zapaljenja u disajnim putevima i predstavljaju osnovnu terapiju. Njih je potrebno uzimati stalno, u kontinuitetu i ne prekidati ih kada se simptomi bolesti povuku, jer je njihov zadatak da drže bolest pod kontolom. Dakle, ako simptomi bolesti nisu prisutni, ne znači da je bolest nestala, već da su lekovi koje koristite delotvorni.
Druga grupa lekova su brzodelujući bronhodilatatori - lekovi koji šire disajne puteve čime se omogućava lakše disanje i smanjenje tegoba, a koriste se u slučaju pogoršanja.
- Po poravilu pacijenti veoma vole ove lekove, jer ih brzo oslobađaju simptoma. Ipak, važno je reći, da je njihova prekomerna uloga štetna pa čak i opasna, obzirom da se prikrivanjem simptoma bolesti mogu javiti veoma teška pogoršanja koja se ne prepoznaju na vreme. Dakle, ovi lekovi se smeju koristiti samo povremeno i kratkotrajno.
Pacijenati koji imaju češće tegobe i povećanu potrebu za bronhodilatatima treba da koriste tzv. fiksne kombinacije pumpica koji u sebi sadrže oba leka (IKS i bronhodilatatore).
- Pojedine kombinacije ovih lekova dozvoljavaju primenu istog inhalera, kao deo svakodnevne terapije (za kontrolu bolesti koji se uzima uvek u istom režimu, npr. 2 x na dan) i za otklanjanje simptoma koji se iznenada jave. Danas se preferira ovaj način lečenja jer obezbeđuje da pacijenti koji imaju pogoršanje simptoma istovremeno leče i povećanu upalu u disajnim putevima i na taj način sprečavaju nastanak pogoršanja bolesti.
Postoji i grupa lekova koja se daje kod alergijske astme koja je udružena sa alergijskim rinitisom, pod nazivom antileukotrijeni – ovi lekovi se nalaze u obliku tableta, efikasni su kod određene grupe pacijenata, i treba ih primenjivati zajedno sa inhalacijskim kortikosteroidima.
- Terapija astme nije uvek ista, ona se koriguje u odnosu na stanje pacijenata, a uvek sa ciljem da se postigne dobra kontrola bolesti sa što manje lekova.
Violeta Nedeljković
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Ne propustite