Godinu dana posle velikih obećanja na samitu COP 28 u Dubaiju, polako se priprema rekapitulacija učinjenog u Bakuu na samitu COP 29. Učesnici ovogodišnjeg UN samita o klimi razgovaraće o ažuriranoj strategiji za smanjenje emisija u svakoj zemlji, a to je poznatije pod skraćenicom NDC koja se odnosi na nacionalno utvrđeni doprinos poduhvatu.
Sa čela Programa UN za životnu sredinu, Inger Andersen, izvršna direktorka, pozvala je sve da iskoriste samit u Bakuu kako bi pojačali akciju u svojim doprinosima jer je „svaki delić stepena" smanjene emisije važan. U konačnici to će doprineti da države usklade svoje akcije sa ciljevima Pariskog klimatskog sporazuma.
Brojni svetski stručnjaci u ovome prepoznaju mesto Srbije kao važnog igrala u evropskoj, pa i svetskoj, zelenoj tranziciji. Kao potencijalni proizvođač litijuma, zemlja je u poziciji da ponudi rešenje koje će doprineti rešavanju i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
- Znamo da je cilj Pariskog sporazuma ograničenje porasta temperature na 1,5°C. Sada smo već stigli do tih graničnih vrednosti i pomeramo ih ka dva stepena. Zato je ključno udaljavanje od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije, prelazak na zelenu energiju vetra, sunca... Litijum je neizostavan element u tim baterijama koje će nam biti neophodne za ograničavanje i suočavanje sa klimatskim promenama - rekao je jedan od eksperata, prof. dr Majkl Tost sa austrijskog Univerziteta Montan u Leobanu.
Prema njegovim rečima Srbija poseduje nalazište litijuma svetske klase, a to joj otvara jedinstvenu priliku da doprinese ovoj tranziciji kroz planirani projekat „Jadar". Dolina Jadra može postati strateško mesto u lancu snabdevanja litijumom, nudeći resurse koji su ključni za proizvodnju baterija.
Litijum je, dakle, ključna sirovina za proizvodnju baterija koje omogućavaju kretanje električnih automobila, ali i za skladištenje energije nastale kroz obnovljive izvore. Uloga minerala je centralna i zato u ovoj borbi ka zelenijoj i održivijoj budućnosti, litijum slovi za „naftu 21. veka".
Svakako, nerealno je raditi na eksploataciji litijuma u Srbiji ukoliko bi on odstupa od najviših evropskih zakona i dobrih poslovnih praksi. Ako studija procene uticaja na životnu sredinu bude pokazala da je projekat „jadar" moguće sprovesti u skladu sa vrhunskm ekološkim standardima, litijum bi državi Srbiji mogao da donese značajne ekonomske benefite, ali i da ojača naš geopolitički položaj jer bi nas učinio neizostavnim članom u borbi protiv klimatskih promena.
Za zemlju bi to imalo još jedan stepen benefita. Cela investicija, vredna preko 2,55 milijardni, kreirala bi 3.500 radnih mesta u fazi izgradnje rudnika, postrojenja za preradu rude i prateće infrastrukture. Tokom operativne faze, rudarsko-industrijski kompleks bi tokom najmanje četrdeset godina stalno angažovao 1.300 zaposlenih, a tome treba dodati i radna mesta u lancu e-mobilnosti koja se razvija na bazi litijuma. Obuhvatajući proizvodnju katoda, baterija i samih e-vozila, projekat „Jadar" nosi potencijal da stvori preko 20.000 novih, dobro plaćenih radnih mesta, piše u studiji kompanije Ergo Strategy Group.
Prema istoj analizi, država bi samo od poreza i rudne rente minimalno prihodovala 180 miliona evra godišnje, a procenjeno je da bi rezerve litijuma mogle privući dodatne investicije u ceo povezan sektor, koje će na globalnom niovu do 2030. godine premašiti vrednost od hiljadu milijardi evra. Što se tiče Srbije, konzervativnije prognoze kažu da bi na godišnjem nivou litijum mogao da privuče oko 6,2 milijarde vera direktnih stranih ulaganja u zemlju.