SLAMARICA VIŠE NIJE U MODI, DANAS SE ŠTEDI DRUGAČIJE: Stručnjak otkriva šta je najsigurnije, a koji način treba izbegavati u širokom luku

Promo

Dok su se pre jedno petnaestak godina banke utrkivale koja će pred građane izaći sa što povoljnijim ponudama i većim kamatnim stopama u Nedelji štednje, kako bi ih privukle da baš njima povere svoju ušteđevinu, danas su ponude prilično skromne i gotovo da se i ne razlikuju u odnosu na od ostatak godine.

Poslednja dobra godina u kojoj su banke nudile kamate na štednju u dinarima čak do 18 odsto, a za štednju u evrima do osam procenata i razne pogodnosti bila je 2010. Od tada kola "Nedelje štednje" ,koja zvanično počinje 31.oktobra, kreću nizbrdo. Usledilo je desetak godina u kojima su kamate bile blizu nule i toliko destimulativne da se u bankama držao novac samo da bi se sklonio iz kuće od evetnualnih lopova, a ne da bi na njemu nešto zaradili.

U Međuvremenu stvari su se na finansijskom tržištu poprilično promenile i u modi su neke nove opcije ulaganja, poput investicionih fondova, ulaganja u nekretine i privatne biznise.

Profimedia

ŠIROK IZBOR

Nikola Fabris, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da danas građani imaju širok izbor ulaganja slobodnih sredstva koji nose vrlo različite prinose u zavisnosti od rizičnosti samog ulaganja.

- Ulaganje u banke predstavlja najsigurniji vid štednje zbog toga što su sredstva do 50.000 evra osigurana, a takođe postoji i jako mala verovatnoća bankrotstva banke zato što su one danas dosta sigurne institucije i strogo kontrolisane od Narodne banke Srbije. Sa druge strane postoji mogućnost ulaganja u različite hartije od vrednosti koje nose viši prinos, ali i potencijalno viši nivo rizika. Daleko najsigrunije ulaganje je u državne hartije od vrednosti, a različite koroporativne hartije i investicioni fondovi nose nešto viši nivo rizika - objašnjava porf. Fabris.

Prema njegovim rečima postoji mogućnost ulaganja i u akcije preduzeća.

- Ali u slučaju Srbije to se pokazalo da često ne nosi zadovoljavajuće nivoe dividende, da su cene akcija podložne brojnim fluktuacijama i da tržište nije dovoljno likvidno. Takođe za one sa dubljim džepom postoji mogućnost ulganja u nekretnine koje istorijski gledano imaju stabilan trend rasta - zaključuje Fabris.

U Banci Intesi ističu da su za Nedelju štednje pripremili potpuno novu ponudu - COMBI štednju koja predstavlja jedinstveni spoj oročene štednje i ulaganja u investicione fondove.

- Ta ponuda je odgovor na potrebe klijenata da višak likvidnosti kojim raspolažu plasiraju ne samo kroz klasičnu štednju, već i druge oblike ulaganja, kao i da ih diversifikuju u skladu sa željenim nivoima prinosa i rizika. COMBI štednja omogućava ulaganje u oročeni depozit uz istovremeno plasiranje sredstava u jedan od pet investicionih fondova Intesa Invest, društva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom i alternativnim investicionim fondovima, koje posluje kao deo banke. Može se ugovoriti u dinarima ili evrima na rok od 12, 24 ili 36 meseci, uz minimalni iznos depozita od 10.000 dinara, odnosno 100 evra, kao i mogućnost izbora tri različita odnosa ulaganja u oročeni depozit, odnosno investicioni fond - 30%:70%, 50%:50% ili 70%:30% - objašnjavaju u Banci Intesi.

U toj banci dodaju da su u poslednjih 12 meseci prinosi na ulaganja u investicione fondove Intesa Invest nekoliko puta viši od prosečnih kamatnih stopa na oročenu štednju.

- Trenutno najpovoljnije uslove klijenti mogu ostvariti upravo uz COMBI štednju i to ulaganjem u oročenu štednju na 12 meseci i investiciju u jedan od nenovčanih fondova Intesa Invest uz kamatnu stopu u rasponu od 2,9% do 3,1% za štednju u evrima, odnosno od 4,2% do 4,4% za štednju u dinarima u zavisnosti od izabrane proporcije ulaganja u štednju, odnosno investicioni fond - kažu u Banci Intesi.

TAGOVI