Mnogi uspešni biznisi nastali su tako što su od hobija vremenom prerasli u posao, a jedan takav primer je i odgajivačnica zmija "Reptilia" na Zvezdari u Beogadu koja trenutno broji između 500 i 600 različitih vrsta boa i pitona.
Njen vlasnik Predrag Radosavljević prvu zmiju je nabavio davne 1998. godine kao kućnog ljubimca, a kasnije je spontano krenuo da ih razmnožava. Svi reptili koje gaji u suterenu porodične kuće su udavi, neotrovnice čije držanje je dozvoljeno po domaćim zakonima.
- To za mene nije biznis. Gajenje zmija je krenulo kao hobi koji je trajao 10 -15 godina bez ikakve zarade. Kada sam krenuo da ih razmnožavam u kućnim uslovima to tada niko nije radio. Verujem da je neobično, ali ja gajim zmije kao što neko drži ptice ili gaji sobne biljke. Gajim ih u suterenu porodične kuće i svaka ima svoj terarijum. Razmnožavam ih u kućnim uslovima i zmije se pare jednom godišnje, a nekad i preskoče jednu sezonu parenja. Mogu da polože između pet i osam jaja, nekad sva propadnu, a nekad se izlegu 100 odsto - priča za Kurir Biznis Predrag Radosavljević.
Kako sam kaže sa prodajom zmija je počeo 2002. godine kada ih je i razmnožio, a po njih dolaze kupci iz svih krajeva Srbije, od Leskovca do Subotice.
- Sve su čipovane i za svaki primerak se vadi potvrda koju izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Čipovanje se vrši kad zmije malo porastu i to zavisno od vrste može da se radi najranije posle trećeg ili četvrtog meseca, dok se za neke čeka dok ne napune šest-sedam meseci. Koštaju od 80 do 200 evra, a cena zavisi od vrste, od boje, od šara. Kupci ih biraju prema šarama i svom ukusu. To su najrazličitiji ljudi, svih životnih doba i pola i ekstremno različiti od radnika do profesora fakulteta, policajci i kriminalci. Svi kupuju, nema specifične grupacije. Ima toliko ljudi za koje ne biste nikad rekli da imaju zmije - ističe Radosavljević.
Pitoni i boe koje uzgaja Radosavljević spadaju u patuljaste vrste koje su I najpopularnije.
- Mogu da narastu do 1,20 ili 1,30 metara i one su zgodne za čuvanje i imaju najviše varijacija boja. Hrane se sitnim glodarima miševima i pacovima, a mogu da jedu i hrčke i leminge. Sam gajim hranu za zmije, laboratorijske miševe i pacove - priča vlasnik ove neobične odgajivačnice.
U poslu oko zmija mu pomaže i troje dece, dve ćerke i sin, a mesečno mu ostane jedna prosečna plata.
- Supruga se bavi nekim drugim poslom, a . Većina zmija je moja kolekcija koja nije na prodaju, a godišnje se proda stotinak zmija. Od prodaje mi ostane jedna prosečna plata da može da se preživi. Ne znam tačan broj ali za ovih 20 godina sigurno je mnogo zmija prodato - kaže Radosavljević.