Nekada moćna privredna grana koja je zapošljavala više od 250.000 radnika, tekstilna industrija opet se kao feniks diže iz pepela, pa srpski krojači i modelari danas rade i za poznate svetske brendove.
Iako tekstilna industrija i industrija kože i obuće danas broji 1.800 preduzeća sa 47.000 zaposlenih, iz godine u godinu njihovi rezultati su sve bolji, što je rezultiralo izvozom vrednim 1,7 milijardi evra.
Srpska tekstilna industrija specijalizivana je za manje serije i kvalitetan način izrade modela pa domaći tekstilci danas rade za velike svetske brendove kao što su "Monkler", "Riplej", "Hugo Bos", "Beneton", "Kalcedonia"...
Nemanja Jovanović, savetnik u Udruženju za tekstil u Privrednoj komori Srbije kaže za Kurir da je proizvodnja tekstilnih i odevnih predmeta uspela da ostvari izvoz od 1,7 milijardi evra u 2023. godini, dok je u prvih pet meseci ove godine on iznosio 675 miliona dolara.
- Ako poredimo to sa 2022. godinom, proizvodnja i izvoz tekstilnih proizvoda su povećani za oko 10,6 odsto, a izvod odevnih predmeta za 2,2 procenta. Postoji 30 stranih fabrika koje posluju u Srbiji. To su fabrike i investicije koje uglavnom dolaze iz Nemačke, Italije i Turske. Te zemlje su tradicionali najveći izvozni partneri Srbije, pre svega Italija u koju godišnje izvozimo gotovo pola milijarde evra vrednu robu. Najveći uvozni partneri su Kina, Italija i Turska - objašnjava Jovanović.
Da li će taj uspon tekstilne industrije moći da prati i srpsko školstvo i kakvo je interesovanje đaka za ova zanimanja pitali smo Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola.
- Što se tiče kadrova sigurno je da ih neće biti dovoljno jer tekstilna škola ne privlači đake pre svega zbog izuzetno niskih zarada. Za krojače plate se kreću između 50.000 i 60.000 dinara, a za modelare su nešto malo veće. Država može da pojača interesovanje učenika naročito u Leskovcu, koga popularno nazivaju srpski Mančester davanjem što više stipendija za te učenike, korjače, modelare. Trebalo bi da tekstilna industrija uđe u sistem dualnog obrazovanja, pa da osim teorijske nastave u školi učenici imaju i praktičan rad u firmi, što bi im omogućilo da odmah posle završene škole budu spremni da rade. Na taj način bi doprineli tekstilnoj industriji, ali je za to potrebna promocija kroz medije kako bi učenici zaiteresovali za taj posao - kaže Antić za Kurir Biznis.
On dodaje da bi velike tekstilne firme koje uspešno posluju i izvoze na strana tržišta mogla da stimulišu radnike većim zaradama.
- Plata treba da bude stimulans i trebalo bi taj posao da bude plaćen malo bolje. Rad treba da prati nagrada. Imamo dovoljan broj nastavnika i sigurno će Ministarstvo prosvete, zbog uspona tekstilne industrije, odobriti više odeljenja tekstilne struke - ističe Antić.