Zakon o upravljanju i održavanju zgrada, koji bi, nakon što prođe kroz skupštinsku proceduru, trebalo da stupi na snagu sledeće godine, sadrži niz krupnih izmena - od lakših pravila energetske obnove i ugradnje liftova do davanja pravnog statusa stambenim zgradama.
Predlagači Zakona o upravljanju i održavanju zgrada ističu da je cilj postizanje boljeg upravljanja i održavanja zgrada, a samim tim i podizanje kvaliteta života u njima.
U okviru zakona postoji i dokument kojim se uređuju pravila života i ponašanja u višespratnim zgradama. Reč je o kućnom redu, koji svaka zgrada mora da ima, a koji reguliše pravila zajedničkog života u njoj - od zaključavanja ulaznih vrata, držanja kućnih ljubimaca, obezbeđivanja nesmetanog pristupa komunalnim priključcima, obavljanja poslova u stanovima i poštovanja mira sustanara tokom popodnevnog i noćnog odmora, što obično prvo pada na pamet kada se pomene kućni red.
Kućni red - mrtvo slovo na papiru
Predsednik Udruge zastupnika suvlasnika stambenih zgrada Grada Zagreba Zdravko Vladanović kaže za N1 da je kućni red u višespratnim zgradama do sada uglavnom bio mrtvo slovo na papiru.
- Ljudi ga uglavnom nisu čitali niti pratili. Kućni red je bio oblik nasleđen iz prošlih vremena, koji je beskorisno visio na zidu - kaže on.
Međutim, predlog Zakona o upravljanju i održavanju zgrada uvodi značajnu novinu. Kućni red će se sastojati iz dva dela, opšteg i posebnog. Odredbe opšteg dela kućnog reda propisaće pravilnikom resorni ministar (uređenje prostora i građenje), dok će poseban deo kućnog reda utvrđivati suvlasnici prema sopstvenim potrebama, ali u duhu opštih odredaba. Ove posebne odredbe moći će da donese većina suvlasnika zgrade.
Kazne za kršenje kućnog reda
Vladanović napominje da su na pomolu manje promene. Ipak, neće se svideti mnogima, a posebno onima koji su na njima "prevareni”.
- Novosti su da će suvlasnici koji se ne pridržavaju kućnog reda biti u obavezi da na račun zajedničkog novčanog fonda uplate novčanu sumu u trostrukom iznosu mesečnog zajedničkog novčanog fonda. Dakle, iznos od tri mesečna novčana fonda za kršenje kućnog reda - kaže Vladanović.
Kazne, posebno tamo gde ih ranije nije bilo, sugerišu da će biti poteškoća.
- Zapravo, biće dosta teško jer će biti potrebno utvrditi kršenje kućnog reda. Dosadašnji predstavnici suvlasnika su nerado prihvatali ove obaveze, a sada će im biti još teže jer nije lako utvrditi kršenje kućnog reda. Svaki suvlasnik može prijaviti povredu kućnog reda predstavniku suvlasnika, koji potom pokreće postupak utvrđivanja. I čim uđete u proceduru, postajete podložni greškama u proceduri. To će morati da se fotografiše, snimi, evidentira... i onda sve to predoči zajednici suvlasnika (čitaj ostalih zakupaca) koji onda moraju da donesu odluku velikom većinom - objašnjava Vladanović.
- Lako je u zdragama gde imate deset-dvadeset stanova. Ali u neboderima ima i sa stotinu stanova, tamo će biti nemoguća misija - dodaje on.
"Mnogi ne razumeju šta je zajednički život u zgradi“
I pored svih ovih potencijalnih problema, Vladanović smatra dobrim predloženi novi zakon o kućnom redu. Uloga predstavnika suvlasnika će stoga biti još veća i značajnija.
Iz iskustva kaže da ima predstavnike suvlasnika koji odlično rade svoj posao, ali i one za koje veruje da neće moći da obave sve administrativne poslove, uključujući i one koji se odnose na kršenje kućnog reda.
- Neki očekuju da upravnik zgrade to uradi, ali upravnik to neće učiniti i samo će se držati onoga što je u ugovoru o upravljanju. Opet, sve će zavisiti od toga da li su suvlasničke zajednice svesne činjenice da će morati da donose odluke. Ima onih koji razumeju šta znači živeti zajedno u zgradi, ali i onih koji to apsolutno ne razumeju i misle da mogu da se ponašaju kako hoće - kaže on.
Kazne za buku u zgradama?
Pitali smo Vladanovića da li to znači da će za najbanalniji primer kršenja kućnog reda – buke u popodnevnom odmoru od 14 do 17 časova – bukači biti najstrože kažnjeni.
- Ne možemo precizno da govorimo o tome jer zakon još nije donet, a nismo imali priliku da vidimo ni tekst pravilnika koji će propisati nivo emisije zvukova ili mirisa iz jedne stambene jedinice u drugu.
Ali suvlasnici u zgradama će zaista morati da se uozbilje i pokušaju da nađu formu kojom će svi biti zadovoljni. Na primer, u kom roku mora da se uradi neka rekonstrukcija u stanu, zbog čega je nivo buke veći. Ne može trajati godinu dana.
Biće veoma teško, teren je klizav, a mi još nismo dovoljno dorasli do nivoa kulture stanovanja uprkos jakoj regulativi - rekao je Vladanović.
Kurir.rs/Poslovni.hr/Prenela S. Č.