Sezonski stomačni virusi i alergije, “depresivna” jesen i "istrošenost" nakon godišnjih odmora neki su od razloga što u ovo doba godine broj odlazaka zaposlenih na bolovanje u celom svetu raste. Poslodavci dodaju da poslednjih godina raste i broj onih koji odsustvuju sa posla, a da nemaju nikakve zdravstvene tegobe.
Procenjuje se da oko 40.000 radnika otvara lažna bolovanja i to najčešće da bi se posvetili dodatnom poslu za veću zaradu. Kako bi tome stali na put, poslodavci sve češće angažuju privatne detektive. Gosti jutarnjeg programa Kurir televizije Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije, Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije i prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, izneli su svoje mišljenje o ovoj temi.
Ristić smatra da lažna bolovanja postoje u velikom broju kao i da je on lično zaprepašćen metodama kojima se zaposleni služe kako bi sebi obezbedili bolovanje:
- Imao sam uvid u to da je u Kliničkom centru Srbije bilo zaposleno oko šest hiljada ljudi. U jednom momentu je na nedeljnom nivou šest stotina zaposlenih odlazilo na bolovanje. Mi kao zdravstvena ustanova imamo pravo da organizujemo komisiju od tri člana koja odlazi na kućnu adresu zaposlenog. Prilikom poseta bio sam zaprepašćen da većinu njih nismo mogli da pronađemo kod kuće. Smatram da svemu ovome može da se stane na put. Dovoljno je da se svaki zaposleni podleže medicinskoj kontroli u ustanovi koje imenuje preduzeće. To je jedan vrlo praktičan način za rešenje ovog problema.
Atanacković je istakao da svaki neosnovani odlazak na bolovanje dovodi do toga da firma trpi velike gubitke.
- Bolovanje je u Srbiji postalo tradicija, što danas našoj privredi stvara mnogo veći problem nego ranije. Nekada smo patili od problema da imamo prekomerni broj zaposlenih, međutim, sada ima taman onoliko izvršioca određene pozicije koliko je potrebno jednoj firmi. Smatram da neosnovana bolovanja nisu fer u odnosu na one koji i dalje idu na posao, oni zbog toga dobijaju neuporedio veću količinu zaduženja koju je teško ispuniti - rekao je Atanacković i dodao:
- Sa druge strane poslodavci sigurno drugačije tretiraju one koji su često na bolovanjima i zbog toga odlučuju da takve zaposlene i zamene. U svakom preduzeću potrebno je uskladiti odnose sa zaposlenima i izgraditi poverenje. Danas kada se lako može ispitati istinitost nečijeg bolovanja, smatram da je potrebno imati određeni otpor prema takvoj odluci.
Angažovanje privatnih detektiva za kontrolisanje bolovanja zaposlenih postalo je praksa poslodavaca. Ova sporna metoda, pored toga što direktno zadire u privatnost radnika, predstavlja i kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava. O tome kakve bi posledice poslodavci mogli da snose otkrila je novinarka Kurir televizije Ksenija Stojiljković u razgovoru sa svojim sagovornikom, advokatom Peđom Milosavljevićem.
- Poslodavac nepropisno pristupanje bolovanju od strane zaposlenog može predviđati kao otkazne razloge i moguće je da uz poštovanje prethodne procedure otkaže ugovor o radu. Poštovanje prethodne procedure podrazumeva upozorenje i rok od osam dana za izjašnjenje na upozorenje. U slučaju da je nakon proteklog roka do poslodavca došla jasna slika o tome da je bolovanje zloupotrebljeno ugovor o radu može biti jednostrano otkazan, što je u skladu sa zakonom. Rešavanje pitanja o legitimnosti bolovanja je stvar sudske prakse. Na taj način se proveravaju dokazi koji mogu da se koriste u parničnim poslovima prilikom otkazivanja ugovora o radu i koji ne narušavaju politiku zaštite podataka određene ličnosti.
Milosavljević je otrkio važnu činjenicu da zaposleni ima apsolutno pravo da tuži svog poslodavca u slučaju da je narušio njegovo pravo na privatnost angažovanjem privatnog detektiva.
- Zakon ovlašćuje privatnog detektiva da može vršiti obradu podataka u vezi sa radnom disciplinom i obavezama, ali ne precizira šta detektiv može konkretno preduzeti od radnji. Privatni detektivi moraju da se pridržavaju svih zakonskih propisa Republike Srbije koji garantuju građanima određena ljudska prava i slobode. Sve ono što je pribavljeno a nije u skladu sa parničkim procesima sud ima pravo da opovrgne i ne koristi kao dokaze protiv zaposlenog - istakao je Milosavljević i napomenuo:
- Poslodavac ima zakonsku mogućnost da u sardanji sa fondom i zdravstvenom ustanovom u kojoj se zaposleni leči proveri istinitost upotrebljenog bolovanja. Pomenuta procedura je jedina koja sigurno može da se koristi u parničkom postupku povodom otkaza ugovora o radu.
O činjenici da radnici često posežu za lažnim bolovanjima kako bi radili honorarno i na taj način sebi obezbedili dodatnu vrstu prihoda govorio je Mihajlović.
- Sve dok poslodavci budu tretirali svoje zaposlene kao potrošnu robu imaćemo problem sa bolovanjima. Mnogi radnici opterećeni su dodatnim zaduženjima zbog manjka radne snage na pozicijama gde su zaposleni. Činjenica je da se radi i više od pet dana u nedelji i iz tog razloga zaposlenima fali vremena da se regenerišu. Radnici su preumorni i preopterećeni poslom i pre svega se zbog toga odlučuju za odlazak na bolovanje. Ne opravdavam zloupotrebljavanje radi dodatnog zaposlenja, ali da se to ne bi dešavalo radnici moraju biti adekvatno plaćeni za svoj rad.
Ristić i Atanasković složili su se da je rešenje problema zloupotrebljavanja upotrebe bolovanja definitivno komisija. Kako su istakli, smatraju da je potrebno više od jednog lekara koji će utvrditi istinitost razloga zbog kojih se zaposleni javio u zdravstvenu ustanovu.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: