Podstaknuti vešću da jedna regionalna banka u severnoj Italiji kao zalog za odobravanje kredita malim privrednicima uzima kolutove sira parmezana, istraživali smo šta sve banke u Srbiji prihvataju od građana i privrednika kao jemstvo za novčanu pozajmicu.
Narodna banka Srbije koja propisima uređuje poslovanje banaka, ne određuje taksativno koje pokretne stvari i nepokretnosti mogu biti predmet zaloge za potrebe kreditiranja privrede i građana, već reguliše kvalitet sredstava obezbeđenja, tako da banke same svojim internim aktima odlučuju šta će konkretno prihvatiti kao zalog za odobrenje kredita.
- U skladu sa relevantnim propisima Narodne banke Srbije, sredstva obezbeđenja potraživanja banke, prema njihovom kvalitetu, mogu biti prvoklasna i adekvatna sredstva obezbeđenja. Prvoklasnim sredstvom obezbeđenja, između ostalog, smatra se zaloga na zlatu, dok se adekvatnim sredstvom obezbeđenja, pod određenim uslovima, smatraju hipoteka na nepokretnosti, zaloga na robnom zapisu kao i zaloga na domaćim životinjama obeleženim i registrovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo - kažu za Kurir u NBS.
Iz Centralne banke ističu da je iz ugla banke kvalitet sredstva obezbeđenja potraživanja izuzetno značajna stavka.
- Imajući u vidu njenu dužnost da upravlja kreditnim rizikom upravo je banka ta koja ceni sigurnost naplate u svakom konkretnom slučaju. U skladu sa tim, banka svojim unutrašnjim aktima definiše vrste pokretnih stvari i nepokretnosti koje prihvata kao sredstvo obezbeđenja - naglašavaju u NBS.
U Erste banci za Kurir navode da je spisak opcija koje uzimaju za zalogu ili hipoteku dugačak.
- Banka prihvata zaista veliki broj različitih opcija poput garancija, akcija firmi, obveznica, keš depozita, zlata, pokretnosti (vozila, oprema, mašine, zalihe, itd) i nepokretnosti (stambene, komercijalne, industrijske, itd). Dakle, postoji širok spektar zaloga i hipoteka koje mogu da budu prihvatljive, npr. na zalihama klijent može imati zaista raznovrsnu robu, a na banci je da oceni koliko je takva roba utrživa - objašnjavaju u Erste banci.
U toj banci naglašavaju da sve ovo dolazi tek kao potencijalno sekundarno obezbeđenje jer je mnogo važnije uraditi dobru procenu kreditne sposobnosti klijenta, odnosno njegove sposobnosti da iz primarnih izvora vrati sredstva.
- Drugim rečima, kolateral predstavlja dodatnu sigurnost, ali je pre svega neophodno dobro proceniti da li firma tražena kreditna sredstva može da vrati iz svog poslovanja - ističu u Erste banci.