Zemlje članice EU saglasile su se da uvedu carine do 45 odsto na uvoz kineskih električnih vozila, što je izazvalo najveći trgovinski spor između ekonomskih supersila u poslednjih deset godina. Prilikom glasanja dovoljan broj članova podržao je predlog Evropske komisije da se na uvoz udari antisubvencione tarife do 35,3 odsto, povrh postojećeg nameta od 10 odsto, uprkos glasnom protivljenju Nemačke i Mađarske.
Odluka je usledila nakon jednogodišnje istrage tržišta električnih vozila, u kojoj je komisija pronašla subvencije kineskim proizvođačima automobila i njihovim dobavljačima, uključujući zajmove banaka u zemlji. To takođe obuhvata višemesečne sukobe između Brisela i Pekinga oko automobila i izvoza poljoprivrednih proizvoda.
Tarife EU će trajati do pet godina i kretaće se od 7,8 odsto za Teslu do 35,3 odsto za SAIC, koji je vlasnik brenda MG. Ovaj potez dolazi pošto su kineske kompanije krenule u agresivnu ekspanziju u Evropi, gde se domaći proizvođači automobila bore da jeftino proizvode električna vozila.
Pre glasanja, Kina je već uzvratila pretnjom carinama na uvoz rakije iz EU i započela istrage o svinjskom i mlečnim proizvodima.
- Mislim da svi znamo da ćemo se suočiti sa odmazdom - rekao je jedan diplomata EU koji je učestvovao u glasanju. - Ne postoji zajednička strategija o Kini.
Glasanje je takođe razotkrilo tenzije unutar bloka oko trgovinske politike prema Kini, pri čemu su Nemačka i Mađarska, dva velika izvoznika u tu zemlju, zalagale za prigušeniji odgovor.
Prema rečima dvoje ljudi obaveštenih o ovom pitanju, 10 država članica glasalo je za tarife, pet je bilo protiv, a 12 uzdržanih.
Slovačka, Slovenija i Malta pridružile su se Nemačkoj i Mađarskoj u glasanju protiv, dok su Francuska, Italija, Poljska, Holandija, Bugarska, Danska, Irska i baltičke države glasale za.
Španija, čiji je premijer Pedro Sančez upozorio na trgovinski rat tokom nedavne posete Pekingu, bila je uzdržana, zapravo podržavši predlog komisije.
Otkako je komisija pokrenula istragu, Peking je kritikovao Brisel zbog, kako kaže, sve većeg protekcionizma. Ona je pogodila Francusku najavljujući planove za namet od 34 odsto na rakiju, iako to tek treba da nametne.
Kineski proizvođači automobila ponudili su da ograniče prodaju i podignu cene kako bi izbegli carine, a komisija je rekla da će „nastaviti naporno da istražuje alternativno rešenje koje bi moralo da bude u potpunosti kompatibilno sa Svetskom trgovinskom trgovinom, adekvatno za rešavanje štetnog subvencionisanja koje je uspostavila istraga komisije, koja se može pratiti i sprovoditi”.
Nemački proizvođači automobila, koji se oslanjaju na Kinu za veliki deo svoje prodaje i profita, bili su glasni u svom protivljenju povećanju carina.
Prema Climate Energi Finance, istraživačkoj grupi sa sedištem u Sidneju, kineski proizvođači električnih vozila i baterija napravili su najmanje osam velikih investicija kako bi uspostavili proizvodnju u bloku od početka 2023.
To uključuje nove objekte u Mađarskoj od strane BID-a i CATL-a, najvećih svetskih proizvođača električnih vozila i baterija. Kineske kompanije grade još nekoliko fabrika u obližnjem Maroku i Turskoj.
Biznis.Kurir.rs/Financial Times