Pristupanje Srbije Jedinstvenom području bezgotovinskog plaćanja u evrima (SEPA) koje čini 36 evropskih zemalja i teritorija omogućiće građanima i privedi brži i efikasniji platni promet sa EU i regionom, kaže u razgovoru za Kurir Anastasija Vasiljević, zamenik generalnog direktora Sektora za platni sistem u Narodnoj banci Srbije
Šta za Srbiju znači ulazak na Jedinstveno područje plaćanja u evrima i šta to, jednostavnim rečima rečeno, znači?
SEPA predstavlja dogovoreni skup pravila i standarda za izvršavanje bezgotovinskih plaćanja unutar SEPA područja, koja omogućavaju da se plaćanja između članica tog područja izvršavaju podjednako efikasno kao što bi se izvršavala unutar jedne države. Kada govorimo o tome šta obuhvata SEPA područje, ono se sastoji od 36 evropskih država i teritorija, uključujući nekoliko država koje nisu deo Evropske unije ili zone evra. Priključenje Republike Srbije i ekonomija Zapadnog Balkana ovom području značiće da smo ispunili sve formalne kriterijume (a koji se tiču pre svega usklađenosti sa propisima EU i to prvenstveno usklađenosti sa propisima u oblasti bankarstva, platnih usluga i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma), kao i to da prihvatamo SEPA standarde i pravila, a sve to sa konačnim ciljem - ostvarivanje bržeg i efikasnijeg platnog prometa sa EU i regionom, što je od značaja kako za građane, tako i za privredu naše zemlje.
Da li će i koje konkretne koristi imati građani Srbije od ove integracije, a koje benefite će to doneti privredi?
Kada govorimo o konkretnim koristima za građane i privredu bitno je da najpre pojasnimo da proces unapređenja platnog prometa sa EU i regionom čine dve faze - prva je ispunjenje pravnih preduslova, što predstavlja pomenuto priključenje SEPA području, a druga, mnogo značajnija faza jeste tehničko povezivanje platnih infrastruktura. Drugu fazu ističemo kao značajniju jer će tek po sprovođenju te faze brže i jednostavnije izvršenje transakcija zaista biti i omogućeno. Dogovor na nivou ekonomija Zapadnog Balkana je da se u okviru druge faze izvrši povezivanje nacionalnih platnih infrastruktura za instant plaćanje sa sistemom za instant plaćanja TARGET Instant Payment Settlement (TIPS) Evropske centralne banke (u nastavku: ECB). Instant plaćanja sa EU i regionom su značajna jer omogućavaju kvalitetnije korisničko iskustvo i to da se transakcija izvršava ne mereći u danima, već u sekundama. Srbija je ovde u značajnoj prednosti jer je jedina država u regionu koja ima razvijen sistem za instant plaćanja, koji je pritom u potpunosti interoperabilan sa sistemom ECB-a jer počiva na istom standardu, odnosno formatu poruka (standard ISO 20022 za kreiranje finansijskih poruka u XML formatu). O ovome smo posebno vodili računa 2018. godine, kada smo ga uvodili, svesni još tada našeg evropskog puta i potrebe za povezivanjem sa Evropskom unijom i regionom. Pred drugim ekonomijama regiona je prilično zahtevan proces koji podrazumeva da pre povezivanja sa TIPS sistemom uspostave sopstvene nacionalne platne infrastrukture za instant plaćanja.
Koje dobrobiti će nam doneti povezivanje nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja na TIPS infrastrukturu ECB?
Povezivanje nacionalnih platnih sistema za instant plaćanja na TIPS infrastrukturu ECB omogućiće brža (instant) plaćanja sa regionom i sa Evropskom unijom - drugim rečima, prilikom plaćanja ka regionu i ka Evropskoj uniji naši građani i privreda imaće isti (instant) kvalitet servisa kakav duži niz godina imamo kada je reč o plaćanjima unutar zemlje. Takođe, povezivanje sa TIPS-om stvoriće preduslove i za jeftiniji platni promet sa regionom i sa Evropskom unijom. Naš guverner se još 2022. godine obratila predsednici ECB-a i izrazila našu spremnost i nameru da se povežemo sa njihovim sistemom za instant plaćanja, upravo kako bismo što brže uspostavili ovu vezu i omogućili da se ostvare sve koristi koje ovo povezivanje nosi za građane i privredu naše zemlje. Rezultati analize Svetske banke ukazuju na čitav niz koristi koje građani i privreda mogu imati od ovog procesa. Prema analizama Svetske banke, troškovi bezgotovinskih transakcija za mala, mikro i srednja preduzeća između ekonomija regiona su šest puta veći u odnosu na njihove pandane unutar EU. Priključenje SEPA području i tehničko povezivanje platnih sistema ekonomija Zapadnog Balkana sa platnom infrastrukturom Evropske unije doprineće smanjenju tih troškova. Takođe, smatra se da ukoliko se poveća digitalizacija plaćanja, odnosno plaćanja se digitalizuju za 10 odsto na nivou regiona, to će dovesti do snižavanja sive ekonomije za oko dva procenta. SEPA i prateće aktivnosti bi takođe trebalo da dovedu do snižavanja troškova doznaka i prema oceni Svetske banke ako se snize troškovi novčanih doznaka za oko tri odsto to će dovesti do ušteda od pola milijarde evra na nivou regiona Zapadnog Balkana.
Može li ta integracija da ugrozi stabilnost domaćeg finansijskog tržišta, s obzirom da Srbija ne koristi evro kao sredstvo plaćanja?
Činjenica da je novčana jedinica u Republici Srbiji dinar a ne evro (koji se inače nesmetano može koristiti u plaćanjima sa inostranstvom kao i u zemlji u slučajevima propisanim zakonom) ni u kom smislu ne predstavlja prepreku za naše priključenje SEPA području, niti povezivanje na TIPS sistem, a ono što je svakako najbitnije NBS ne vidi rizike vezane za ove procese i oni ne mogu ugroziti stabilnost domaćeg finansijskog tržišta, već će doneti koristi i za građane i za privredu. S obzirom na to da nam je Evropska unija glavni spoljnotrgovinski partner, odnosno da se 60 procenata naše spoljnotrgovinske razmene odvija sa Evropskom unijom i da blizu 45 odsto priliva po osnovu doznaka u zemlju dolazi iz država koje su članice EU pridruživanje Republike Srbije SEPA području ima potencijal da donese brojne koristi u vidu još jednom ističem jednostavnijeg obavljanja prometa sa EU i regionom, lakše ekonomske razmene i njenog daljeg podsticanja, kao i potencijalno nižih troškova, onog momenta kada se ostvari tehničko povezivanje platnih sistema za instant plaćanje.
Postoje li svi zakonski uslovi da Srbija uđe na Jedinstveno područje plaćanja u evrima?
Narodna banka Srbije je kao odgovorna centralna banka u prethodnom periodu preduzela čitav niz aktivnosti i mera usmerenih na razvoj i unapređenje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom. Proces unapređenje tržišta platnih usluga u Republici Srbiji započet je još 2014. godine donošenjem modernog zakonskog okvira za pružanje platnih usluga - Zakona o platnim uslugama, a njegovim izmenama 2018. godine, kao i izmenama i dopunama iz jula ove godine postigli smo potpunu usklađenost sa propisima Evropske unije u oblasti platnih usluga. Republika Srbija uskladila je i svoje propise u oblasti bankarstva, kao i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma sa relevantnim EU direktivama, propisima i međunarodnim standardima i preporukama. Republika Srbija je već uputila Nacrt aplikacije za priključenje Republike Srbije SEPA području na preliminarno mišljenje Evropskoj komisiji i Evropskom platnom savetu. Od strane kolega iz Svetske banke koje su imale uvid u sve do sada poslate nacrte aplikacija ekonomija Zapadnog Balkana ocenjeno je da je naš nacrt aplikacije najdetaljniji i najkompletniji, a takođe su istakli da je Srbija lider u regionu u oblasti platnih usluga.