Javne nabavke u zemljama Zapadnog Balkana i dalje su pod pritiskom visoke korupcije, zaključak je Izveštaja o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu koji je pripremila „Balkan Tender Vatch“, regionalna organizacija civilnog društva, koja radi na borba protiv korupcije u javnim nabavkama u Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Albaniji.
Kako se navodi u izveštaju, od preko 14 milijardi evra godišnje, koliko su bile javne nabavke 2023. godine, čak 4,7 milijardi evra je u opasnosti od korupcije.
- Prethodni izveštaj, objavljen u decembru 2023. godine, pokazao je da se 33 odsto te potrošnje, otprilike 4,7 milijardi evra, odvija pod visokim rizikom od korupcije“, navodi se u izveštaju - prenosi Dan.
Javne nabavke
Prošle godine učešće javnih nabavki u BDP-u regiona poraslo je na 9,5 odsto u odnosu na 8,8 odsto u 2022. godini. Osim toga, povećano je i učešće javnih nabavki u rashodima budžeta, koje je u 2023. godini u proseku iznosilo 27,7 odsto u odnosu na 25,7 odsto u 2022. godini.
Podatak da je u proseku 8,2 odsto postupaka javnih nabavki bilo predmet prigovora, ali da je uvažena tek oko trećina prigovora (31,4 odsto), govori da i dalje postoje nedoumice u postupku dodele javnih radova.
Negativna tendencija je da je prošle godine smanjena konkurencija u javnim nabavkama u većini zemalja Zapadnog Balkana, osim u Albaniji, pa se navodi da je prosečan broj ponuda po tenderu smanjen sa 2,92 na 2,81, a u celom regionu bilo je 38 tendera na koje se javio samo jedan ponuđač.
Kako se navodi u izvještaju, Crna Gora je u 2023. godini zabilježila prvi pad u posljednjih pet godina, kao i veliki skok poništenih postupaka javnih nabavki. Podatke za Crnu Goru pripremio je MANS.
- Ova stopa je posebno visoka u Crnoj Gori, gdje je poništeno 36 odsto tendera, čime je pretekla Severna Makedonija, koja je ranije bila prva po broju otkaza - ističe se u Uporednom izvještaju o javnim nabavkama na Zapadnom Balkanu 2024.
Istovremeno, kod nas je najveći broj pritužbi zabeležen kao mehanizam zaštite prava ponuđača i borbe protiv korupcije. Crna Gora prednjači u korišćenju ovog alata sa 16 odsto tendera koji su dobili žalbe. Srbija ima najnižu stopu, samo 1,5 odsto tendera ima žalbe, dok je prosek 8,2 odsto.
Vrednost javnih nabavki u 2023. godini povećana je za 23 odsto, odnosno za 14,2 milijarde, a Crna Gora je na začelju liste sa javnim nabavkama u iznosu od samo 675 miliona evra, iako je to, prema izveštaju, značajan skok od 33 odsto na godišnjem nivou.
Učešće javnih nabavki u BDP-u u Crnoj Gori iznosilo je 9,87 odsto, a učešće u rashodima budžeta prošle godine 26 odsto. U Crnoj Gori je, kako je ocenjeno, i pored značajnog napretka u oblasti zakonodavstva, neophodno ojačati kapacitete institucija za otkrivanje korupcije u javnim nabavkama.
Neophodno je unaprediti zakonodavni okvir, proces „počev od planiranja i izrade planova javnih nabavki, naručioca, dužine postupka javne nabavke i praćenja izvršenja zaključenog ugovora o javnoj nabavci, do neophodnosti jačanja kapaciteta institucije za sprečavanje, otkrivanje i procesuiranje korupcije u ovoj oblasti".
Veliki broj državnih preduzeća, jedinica lokalne samouprave i ustanova nije dostavio plan sprovođenja javnih nabavki za 2023. godinu, iako su to po zakonu obavezni.
Važne preporuke
Izveštaj takođe preporučuje uvođenje obaveza istraživanja tržišta pre izrade planova nabavki. Takođe, ističe se da tenderi traju dugo, u proseku 77 dana, što, prema izveštaju, „prouzrokuje trošenje javnog novca i opterećuje administrativne kapacitete javne uprave, ali i privrednih subjekata”.
Iako je učinjen pozitivan pomak sa uvođenjem zloupotrebe u javnim nabavkama kao krivičnog dela u Krivični zakonik Crne Gore, do sada se tužilaštvo nije na adekvatan način bavilo korupcijom u javnom sektoru, iako je „tokom godina sve veći broj istraga bilo zanemarivano i većina ih je odbijena, dok su neke još u toku“.
Kurir.rs/Poslovni.hr/Prenela S. Č.