Tropska klima, sudeći po svemu, dolazi i u umereno kontinentalne krajeve, poput Srbije, pa tako i određene biljne vrste koje ranije nisu uspevale kod nas i o kojima zbog toga niko nije razmišljao – sada uspevaju.
Jedna takva je leblebija, većini poznata kao glavni sastojak humusa, zdravog biljnog namaza koji je sve češći u ishrani.
Međutim, iako je sve šira upotreba i popularnost ove mahunarske, o njoj se malo toga zna, pa samim tim njena proizvodnja nije toliko zastupljena kod nas. Uglavnom dolazi iz uvoza, što je odlična prilika za sve poljoprivrednike da izaberu kulturu koju će da gaje, pre svega zbog rastuće popularnosti, pozitivnih svojstava, a na kraju krajeva, i zbog klime koja se definitivno menja, ali koja će odgovarati biljnim kulturama poput leblebija.
Za plodove ove biljke kažu da su bogate vlaknima i proteinima, dobar izvor gvožđa i magnezijuma, a zahvaljujući niskom glikemijskom indeksu doprinosi stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Kad se u sve to umeša činjenica da je moguće koristiti je kao zamenu za meso, priloge uz glavno jelo ili salate, sastojak za čorbe, in a kraju krajeva, glavni sastojak za humus – imamo dobitnu kombinaciju.
Slabo popularna među poljoprivrednicima
Međutim, još nije toliko popularna među proizvođačima.
Upravo to su uvideli Nemanja Mirilov i Biljana Markov iz Bačkog Gradišta koji su se opredelili za uzgoj baš ove biljke i za proizvodnju brašna i testenine od iste. Sa proizvodnjom leblebije su počeli 2015. godine, a prema njihovim rečima početak je bio neizvestan i rizičan jer je u pitanju bilo nešto sasvim novo, pa je samim tim to bio put bez utabanih koraka, ali je nudio i mnoštvo mogućnosti, piše Agroklub.
"Te 2015. godine smo obavili probnu proizvodnju, a krajnji rezultat je bio uspešan. Preduzetnički usmereni, osmotrili smo sve resurse koje smo imali i sve faktore okruženja, i pustili da se stvari prirodno odvijaju", govorio je dvojac početkom prošle godine.
Kako ističu, uzgoj leblebije nije zahtevan u uslovima koji joj pogoduju.
"Leblebija dobro podnosi sušu, koja sve više uzima maha. Izuzetno je otporna na štetočine i bolesti, a ne zahteva ni značajnije đubrenje. Proizvodnja leblebije je slična proizvodnji soje", ističu Mirilov i Markov.
Oni objašnjavaju da se leblebija seje početkom aprila, najkasnije do početka maja, a rod stiže 110 dana nakon polaganja semena u zemljište. Seje se na međuredni razmak koji iznosi od 50 do 70 centimetara, dok je razmak u redu tri do pet centimetara.
Mirilov i Markov u proizvodnji ove mahunarke ne koriste herbicide, a useve prskaju jedino rastvorom koprive, koji sadrži dosta gvožđa i kalijuma koji nedostaju leblebiji. Zbog načina proizvodnje koji primenjuju se može reći da imaju organski usev, iako ne rade sertifikaciju proizvoda. Prema njihovim rečima, veliki je udeo ljudskog rada u takvoj tradicionalnoj i ekološkoj proizvodnji, pre svega jer ona iziskuje dosta okopavanja zbog korova.
Njihov prvi proizvod od leblebije je brašno po imenu "Besan". Dalje se ideja proširila na plasiranje jedinstvene testenine, paste "Besan" koja se pravi od leblebijinog brašna, sa dodatkom tapioke kao prirodnim vezivom, i ona ima nizak glikemijski indeks. Humus proizvode u malim količinama za razne manifestacije zdrave hrane, a u daljem planu im je da potrošačima ponude i više varijacija testenine i još gotovih bezglutenskih proizvoda.
Biljka budućnosti
Oni smatraju da će ova biljka u budućnosti biti sve popularnija među konzumentima zahvaljujući njenim pozitivnim karakteristikama po zdravlje ljudi, ali i činjenici da se od ove mahunarke mogu pripremati gotovo sve vrste jela jer je neutralnog ukusa, te je idealna za pravljenje kako slanih, tako i slatkih đakonija.
"Značaj ove mahunarke se ogleda u jakoj nutritivnoj formuli koju poseduje, a upravo je ta formula ono što je potrebno savremenom čoveku koji želi da unapredi kvalitet svog života. Takođe, leblebija je odličan čistač organizma i ne izaziva nagle skokove šećera u krvi, sporije se vari i daje duži osećaj sitosti. Tu su naravno i proteini koje leblebija sadrži, čak 25 grama proteina u 100 grama leblebije" , ističu Mirilov i Markov.
Sada, posle godina uzgajanja, piše Agroklub, tvrde da je tražnja i radoznalost ljudi za drugačijom hranom poput ove porasla za 50 posto.
"Kada ste pionir u nekoj sferi, edukacija je odlučujući faktor za dalji razvoj proizvoda. Osmisliti sadržaj i predstaviti ga na što više načina, bio je početni korak u našem poslu. Od početka prezentovanja našeg proizvoda, volimo da prisustvujemo različitim manifestacijama.
Ovakav direktan način prezentovanja je izuzetno važan jer dobijate povratnu informaciju od ljudi, lični kontakt je ipak neprevaziđen", rekli su ovi mladi poljoprivredni proizvođači.
Kurir.rs/Agromedia