Honorarni rad tretira se kao drugi prihod, a poslodavci na poslove koji se obavljaju putem autorskog ugovora moraju plaćati zdravstveni i penzijski doprinos.
Status slobodnjaka je privlačan za mnoge profesije, ali jedan od problema je sticanje penzijskog staža i adekvatne penzije. Za pojedine poslove sa nepunim radnim vremenom zakonom je propisana uplata penzijskog doprinosa, ali u nižem iznosu nego za one u radnom odnosu.
Bez obzira na to da li vam je posao sa skraćenim radnim vremenom jedini izvor prihoda ili samo dodatni prihod pored punog radnog vremena, važno je znati kako vaš status zaposlenja utiče na vašu penziju.
Rad sa nepunim radnim vremenom se tretira kao drugi prihod, a poslodavci su dužni da plaćaju zdravstvene i penzione doprinose za poslove koji se obavljaju putem autorskog ugovora. Istovremeno, treba naglasiti da se ugovor o autorskom delu može zaključiti samo za određeni obim zanimanja.
To su zanimanja profesionalaca koji stvaraju lingvistička dela (novinari, pisci i dr.), muzička dela, likovna dela, arhitektura, fotografska dela, audiovizuelna i kartografska dela i predstave naučne i tehničke prirode (planovi, skice, itd.).
Penzioni status zavisi od toga da li je vaše slobodno autorstvo vaša primarna ili sekundarna delatnost. Ako pored redovnog posla radite sa skraćenim radnim vremenom, dodatna primanja neće uticati na vaš staž, ali će vam doneti veću penziju.
U slučaju da vam je rad na određeno vreme jedini izvor prihoda, doprinosi koji se plaćaju na ostvareni prihod utiču na penziju i povećavaju staž.
Doprinosi su upola manji nego u slučaju radnog odnosa
Prilikom zaključivanja autorskog ugovora treba obratiti pažnju na razliku između bruto i neto iznosa koji će vam biti pripisan na račun.
Kao i kod obračuna plata, razlika između bruto i neto iznosa je uplata doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje i poreza.
Međutim, doprinosi za autorski ugovor su polovina doprinosa za radni odnos. Oni tako iznose 10 odsto, od čega se 7,5 odsto uplaćuje u prvi, a 2,5 odsto u drugi penzijski stub.
Na primer, ako honorarno zaradite 1.200 evra bruto, 84 evra ide na penzijske doprinose, od čega 63 evra ide u prvi, a 31 evro u drugi stub. Nakon uplaćenih doprinosa ostaje prihod od 1.116 evra, a ovaj, umanjen za 30 odsto priznatih rashoda, predstavlja osnovicu za oporezivanje. U našem primeru, osoba radi u Zagrebu i plaća porez po stopi od 23,6 odsto, što iznosi 178,42 evra. Na kraju, neto uplata na njen račun iznosiće 937,58 evra.
Postoji još jedan trošak za poslodavca, a to je zdravstveni doprinos od 7,5 odsto, koji se obračunava na bruto naknadu umanjen za priznati trošak i iznosi 63 evra.
Savetujemo vam da pre zaključenja autorskog ugovora proverite sve stavke obračuna pomoću kalkulatora.
Rad sa skraćenim radnim vremenom utiče na staž i visinu penzije
Ako vam je honorarni rad preko autorskog ugovora osnovni i stalni izvor prihoda, imate pravo da vam uplaćeni doprinosi budu preračunati u staž.
Penzijski staž utvrđuje se za svaku kalendarsku godinu tako što se godišnja osnovica naknade, za koju se obračunavaju i uplaćuju doprinosi, podeli sa prosečnom mesečnom bruto platom svih zaposlenih u Hrvatskoj u istoj godini.
Na primer, autor koji nije penzioner po drugom osnovu trebalo je da naplati 1.620 evra bruto honorara za svaki mesec staža u prošloj godini, koliko je bila prosečna bruto plata. Visina naknada veće od prosečne godišnje zarade ne utiče na staž, već samo na bazu za penziju.
Ako ste zaposleni i još uvek radite sa skraćenim radnim vremenom, zbog toga nećete dobiti duži staž, već će vam prihodi od nepunog radnog vremena biti uračunati u obračun penzije.
Kako do veće penzije?
S obzirom da se za honorarni rad plaćaju umanjeni doprinosi, ne možete očekivati adekvatnu penziju bez doplate.
Zbog toga se dodatna penziona štednja preporučuje svima koji dugo rade kao slobodnjaci.
O uplati dodatnog doprinosa za prvi i drugi stepen penzionog osiguranja možete pojedinačno pregovarati sa HZMO, a kao izvor finansiranja možete koristiti povrat poreza na koji imate pravo po godišnjem zahtevu.
Druga opcija je treći penzijski stub jer omogućava veću fleksibilnost i efekat kapitalizovane štednje.
Biznis Kurir.rs/Poslovni dnevnik