Gotovo da nema dana a da se potrošačkim udruženjima ne jave kupci koji su u proizvodima pronašli ono što nije trebalo.
Na policama sve izgleda savršeno i primamljivo – ali kad se pojedini proizvodi otvore, kupce dočeka iznenađenje.
Parče žice u ajvaru. Crvi u teglici paprike. Plastika u čokoladi.
"Ja sam našla šibicu u pašteti. Neko je očigledno pušio tamo gde se pakovalo. Strašno", otkrila je Zagrepčanka Višnja Deren.
Njen slučaj, kao i brojni drugi, prolaze ispod radara.
"Nisam reagovala, nisam prijavila. Bacila sam konzervu i gotovo. Šta mislite da sam pisala? Kome da pišem? Kao da će iko išta preduzeti? Niko ništa, samo se svi čudimo i to je to", rekla je.
U Nastavnom zavodu Dr. Andrija Štampar tvrde da se radi uglavnom o izolovanim slučajevima.
"Ako pričamo o procentima, to je ispod jedan odsto uzoraka koji nam dođu da imamo takve primedbe", kaže Dario Lasić u čijim se laboratorijima analiziraju prehrambene namirnice i detektuju nedopušteni pesticidi, ali i druge materije štetne za zdravlje.
U slučaju konzumacije takve hrane, važno je što pre javiti se lekaru.
"Nekad sirovine nisu dobro pregledane i onda se može dogoditi da imamo nametnike, ako pričamo o žitaricama i brašnu – larve redovno nisu vidljive golim okom, zato industrija mora imati načine kako to da izbegne", govori.
U slučaju tužbe, najvažnije je, kažu advokati - sačuvati račun.
"Ako nemate račun, teže ćete dokazati da vam je neko učinio štetu. Ako nemate naviku da uzimate račun, kupujte na karticu jer ćete imati trag gde ste nešto kupili", kaže advokatica Dijana Kladar.
Na pitanje kolike odštete mogu dobiti potrošači, odgovara da je reč o iznosima od dve do tri hiljade evra za pretrpljenu duševnu bol, a kad se govori o ozbiljnim povredama obeštećenja mogu biti i višemilonska.
Kurir.rs/Jutarnji list