OVDE RASTE POVRĆE KAKVO STE VIDELI SAMO U FILMOVIMA: Zavirite u svet džinovskog uzgajanja, gde je crni luk veličine bebe, a bundeva kao automobil
I oni kao i svi poljoprivrednici imaju teškoće, ali njihovo povrće je neverovatno. Zamislite samo crni luk veličine bebe i još mnogo toga,a sve to unutar sveta džinovskog uzgoja povrća.
Mnogi od nas u filmovima su gledali izložbene sajmove povrća na kojima se izlažu neverovatni primerci povrća. Uvek smo se pitali da li je u pitanju prevara ili je to sve ustvari istina. Još kao deca u osnovnoj školi pevali smo pesmicu baba za dedu, deda za repu….
A da li ste se zapitali da u svetu postoje uzgajivači koji uzgajaju plodove velike poput onih u pesmici?
Od luka velikih kao bebe do bundeva težih od automobila, ljudi sade povrće u gigantskim dimenzijama. Ali šta motiviše nekoga da uzgaja cveklu od 8 metara.
Interesovanje za gigantsko povrće u svetu je poraslo je tokom pandemije. Mnoge zemlje su bile zatvorene pa su se ljudi okretali poljoprivredi i više vremena provodili u svojim vrtovima.
Za britanske uzgajivače gigantskog povrća,ta 2020. godina bila je izvanredna. Na Grow Show turneji u septembru postavljena su tri svetska rekorda najteži crveni kupus na svetu (31,6 kg), najduža salsifija (5,6 metara) i najduža cvekla(8,6 metara).
Peter Glazebrok ovogodišnji je svetski rekorder u uzgoju džinovskog povrća. Ovaj osamedesetogodišnjak umesto da uzgaja nekoliko paradajza da ubaci u letnju salatu, on obara rekorde sa 27,48 kg karfiola, 89,7 cm pasulja i 4,98 kg krompira.
- Tražio sam novi izazov - kazao je on za Euronevs Green.
Čak 25 Ginisovih rekorda
Pre više od 20 godina Peter je osvojio svet izložbenog povrća, gde uzgajivači daju prioritet izgledu, obliku i stanju, i odlučio da svoje zelene prste okrene fascinantnom i konkurentnom svetu džinovskog povrća, gde su veličina i težina cenjene iznad svega.
Pošto je osvojio 25 Ginisovih svetskih rekorda i sada je nosilac šest (najteži patlidžan, 3,12 kg i najveći listovi pasulja 63,8 cm k 67,7 cm), može se reći da je ovaj potez bio uspešan.
Piter je stanovnik Notingemšira u Velikoj Britaniji. Danas je poznat širom sveta po svom ogromnom povrću koje pobeđuje ne samo na nacionalnim, već i na svetskim takmičenjima. Još uvek sam gaji svo povrće u svojoj bašti od pola hektara i ne voli da zavisi od modernih mašina.
On je rekao da i dalje ručno zaliva sve svoje proizvode od reciklirane kišnice sa svog krova i da ne koristi automatske sisteme za zalivanje. Dok prevozi svoje proizvode sa farme do mesta takmičenja, Piter umotava povrće u vlažne peškire kako bi zadržalo vlagu i ne bi se povredilo tokom tranzita.
Uzgajanje džinovskog povrća zahteva posvećenost
Piter objašnjava da je mnogim povrćem potrebna duga sezona rasta da bi se uvelo na džinovsku teritoriju, odnosno postalo tih razmera. Ovo zahteva specijalnu opremu kao što je veštačko grejanje i osvetljenje, svakodnevno zalivanje i, naravno, mnogo nežne brige.
- Većinu vremena ne mogu da idem na praznike jer moram da budem tamo da proverim povrće – kaže on.
To je ono što je potrebno da se takmiči sa vodećim svetskim uzgajivačima. U Velikoj Britaniji postoje događaji širom zemlje na kojima se Piter i ostali ljubitelji džinovskog povrća međusobno susreću da vide ko ima najveće, najteže ili najduže povrće.
- Veoma je konkurentno, ali je prijateljsko takmičenje. Drago nam je što ćaskamo jedni sa drugima i razmenjujemo semena- objašnjava on. Takođe postoji jaka zajednica na Fejsbuku gde uzgajivači mogu da ostanu u kontaktu sa ažuriranjima, o svojim podvizima između sajmova.
Klimatske promene otežavaju uzgoj
Pored jake konkurencije, tu je i nezgodno pitanje uticaja klimatskih promena na vremenske prilike.
Ova godina je bila teška u Engleskoj jer je promenljivo vreme zakomplikovalo delikatan proces uzgoja. To je trend koji Piter vidi već neko vreme.
- Svakako postoji promena klime. Mogu da se vratim dugo unazad i u poslednjih 10 godina godišnja doba su se promenila- izjavio je Piter.
U aprilu je otkriveno da je prethodnih 18 meseci bilo najvlažnijih u Engleskoj otkako je Met Office počeo da prikuplja uporedive podatke 1836. Kako se klimatske promene izazvane ljudskim faktorom pogoršavaju, ekstremno vreme će biti češće i dugotrajnije u Velikoj Britaniji. Ovo ima implikacije za uzgajivače svih vrsta, od farmera do velikih entuzijasta povrća.
Ipak, uprkos tome, džinovska zajednica povrća je na zdravom mestu sa mnogo novih takmičara koji bacaju svoje povrće u ring i prikazuju svoje plodove, za dvadeset i više godina Piterovog učešća u njoj.
- Izgubio sam mnogo velikih plodova ove godine, tako da se ne nadam previše – objasnio je on.
Međutim, propuštanje najviših cena neće naneti previše štete njegovom novčaniku. Iako na izložbama postoje nagrade za različite kategorije, to je obično vežba sa gubitkom, sa izuzetkom povremenih sponzorisanih nagrada koje mogu doneti do 1.000 funti (1.192 evra).
Kako uzgajati džinovsko povrće
Ako ste zainteresovani da se bavite svetom džinovskog povrća, Piter ima neke ključne smernice.
- Počnite sa letnjim povrćem kao što je paradajz jer imaju kratke sezone i ne zahtevaju mnogo objekata kao što su staklenici i grejanje- kaže on.
- Takođe morate nabaviti pravo seme. Nikada nećete uzgajati ništa veliko ako ne počnete sa pravom sortom semena. Onda morate da obezbedite prave uslove za uzgoj za bilo koje povrće. To može značiti izgradnju posebnih struktura u bašti, malo svetla, dobar kompost i zalivanje. Zaista ih morate gledati svaki dan.
Još uzgajivača
Ako posadite seme za džinovsku bundevu do kraja maja, mogli biste da imate fenjer za Noć veštica težak stotine kilograma
Bundeve su možda najveće džinovsko povrće. U američkoj državi Mejn održava se i godišnji festival posvećenim njima, ali uzgajivači su ovde imali uspeha sa ogromnom šargarepom, ogromnim kupusom i kelerabom, između ostalih sorti. Briga o potrebama tako neobične biljke takođe može izoštriti vaše opšte baštenske veštine.
To je bio slučaj sa Sarom Viti, džinovskom povrtlarkom i predsednicom Organizacije uzgajivača bundeve Mejna. Ona stvara obrazovne video snimke za početnike na svom YouTube kanalu „Pumpkinista“ i uzgaja džinovske bundeve više od decenije. Poslednjih sezona nekoliko je naraslo na više od 1.400 funti što je 635 kilogarama.
- Moguće je uložiti mnogo vremena i istraživanja u uzgoj bundeva, ali početnik koji prati jednostavne korake i dalje može dobiti nekoliko stotina funti iz svog prvog pokušaja. Džinovsko seme bundeve je dostupno u većini kompanija za seme - potražite sortu Atlantic Giant. Ako poznajete nekoga ko ih uzgaja i koji bi se odvojio od semena, verovatno ćete dobiti najbolju genetiku - rekla je Viti.
Biznis Kurir.rs