Titula najboljeg mladog poljoprivrednika za 2024. godinu otišla je u ruke Đorđa Isailovića, iz sela Donja Vrbava. I ništa u ovoj priči ne bi bilo čudno da nije reč o bivšem fudbaleru, mladiću koji je hladnu Norvešku gde je završio internacionalnu karijeru, zamenio za toplu Šumadiju i posvetio se pre svega gajenju svinja.
Po povratku u domovinu Đorđe je proširio dedino imanje, pokrenuo svoj mali biznis koji je polako počeo da se širi, pa sada poseduje čitavu farmu Ješevac.
Ali otkud fudbaler u poljoprivredi...
- Rođen sam u selu Grabovica koje se nalazi pored Donje Vrbave u kojoj živim danas, odakle je većina mojih predaka sa majčine i delom sa očeve strane. Zbog daljeg obrazovanja i igranja fudbala kao mali bio sam prinuđen da se preselim u grad, ali sam obećao sebi da ću se jednog dana vratiti na selo i osnovati svoju farmu. Selo mi je prva ljubav, a fudbal ono što sam živeo i što je deo mene. Kao što znate - prva ljubav zaborava nema.
Koji dres vam je danas draži?
- Ne bih mogao da izdvojim nijedan, posebno što me oba podjednako definišu danas kao čoveka i ono što jesam.
- Za našu autohtonu rasu "moravku" sam se odlučio iz više razloga. Želeo sam da radim nešto što niko u tom trenutku u našoj opštini nije radio, potrebno mi je bilo nešto da mi raščisti imanje koje sam kupio, da nije puno zahtevno, a da imamo zdrave mesne zalihe jer nam je tržište tada bilo pretrpano svim i svačim. Jedan od razloga je taj što smo patriotski nastrojeni i želeli smo da našu staru sortu koja je odhranila naše pretke sačuvamo od zaborava. Takođe, raznim istraživanjima vremenom smo utvrdili da meso "moravke" ima neverovatne nutritivne vrednosti i to pozitivan holesterol, omega 3 masti, visok procenat proteina što je samu "moravku" i njene proizvode svrstalo u premijum klasu.
- Naše imanje, kao i naš logo, sadrži tri zaštitna znaka i to "moravku", šljivu "čačanku" i malinu. Pošto u jednom delu imanja imamo dosta vode ove godine, uprkos suši, odlučili smo da kultivišemo par voda i napravimo šaranski ribnjak sa oko 700 jedinki. Pored svega ovoga prepoznatljivi smo po dobroj rakiji, suhomesnatim proizvodima i dobrom gostoprimstvu koje u bliskoj budućnosti planiramo da pretočimo možda i u neki agro-turizam.
- Naše tržište je uglavnom lokalno i Beograd, ali javlja nam se dosta naših ljudi koji žive u inostranstvu i koji vole da degustiraju naše proizvode, pa čak i ponesu “preko” ne bi li evocirali uspomene na domovinu.
- Mlade ljude sa dobrom idejom, željne rada i dokazivanja treba podržati na sve načine. Život na selu je težak i zahteva dosta odricanja, ali kada znate da radite za svoju porodicu i svoje parče mira imate motiv više i onda vam taj težak rad postane zadovoljstvo. Mora da se radi sa dosta strpljenja i truda. Što bi naši stari rekli, "sve što je brzo to je i kuso" i "kako seješ tako ćeš i žnjeti".
- Zdrava hrana je merilo napornog rada i truda, a kvalitetan proizvod je plod svega toga. Kvalitet uvek nađe mesto na tržištu i postoje ljudi koji znaju to da prepoznaju i da cene. Uvek smo bili zagovornici - kvalitet pre kvantiteta.
- To je nešto na čemu smo i zasnovali celu priču i sad polako zatvaramo krug. Ta održivost je bitna stvar, po principu da jedan segment potpomaže drugi. Sledeće godine je u planu uvođenje panela na štale i tremove kod svinja, kao i ugrađivanje prečišćivača u fekalne delove i odvode koji će potpomoći u održivosti i ekološkom aspektu ovog našeg sistema. Prelivnu vodu iz ribnjaka dreniraćemo i koristićemo za zalivanje i đubrenje biljaka tako da ćemo svaki aspekt iskoristiti da potpomogne jedan drugog.
- Klimatske promene dosta utiču na seljaka i poljoprivredu, ali se moramo prilagođavati i tražiti rešenja u nekim obnovljivim resursima. Svaka godina je priča za sebe i tako se treba i ophoditi. Poljoprivrednici u svetu rade na konstantnom prilagođavanju i inovacijama u sferi obnovljivih resursa, a s obzirom na pristup internetu i savremenoj tehnologiji nama je takođe omogućeno da ispratimo i primenimo sve inovacije.
- Želeo bih da celu priču zaokružimo agroturizmom, da “otvorimo vrata” srpskog sela svetu i našim ljudima koji nemaju priliku da iskuse čari istog, da vide kako se peče rakija, kako se suši pršuta, mesi hleb, kao i mnoge druge tradicionalne stvari koje su naši ljudi na selu vekovima radili, a mi ih potisnuli.
Proizvodi "made in Serbia"
Koje promene biste voleli da vidite na tržištu, a koje mislite da bi značile našim mladim poljoprivrednicima?
- Voleo bih da zaštitimo naše domaće proizvode tako što ćemo im dati geografsko poreklo i uvesti neke lične, državne standarde za to, a mladima obezbediti siguran plasman tih domaćih proizvoda gde bi i država imala korist od toga jer bi brendirala određene proizvode koji su karakteristični za naše podneblje.
Kurir.rs/Blic