Ukoliko bih mogao da biram kome ću dati besplatan savet, to bi bile ove kompanije. Kroz ozbiljnu analizu pronašao bih rešenje
BEOGRAD - Privatna ruka za državne firme.
Ukoliko bih mogao da biram kome ću pomoći i dati besplatan savet, svakako bi to bili „Jat“, „Železnice Srbije“ ili JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“. Mogao bih da uđem u upravni odbor - kaže za Kurir Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“.
Kako biste pomogli?
- Za početak je potrebno da se upoznam s postojećim kadrom u UO, a zatim bi kroz ozbiljnu analizu stanja trebalo pronaći najbolje moguće rešenje za sve u sistemu. Često se dešava da to budu i ne baš popularne mere, kao što je likvidacija. Međutim, ako je to najzdravije, treba ga sprovesti.
Kad bi se mogli očekivati rezultati?
- Kroz dugogodišnju paučinu koja se skupljala na 175 preduzeća u Srbiji potpuno je nerealno da se nešto uradi preko noći.
Svet polako izlazi iz krize, kad će Srbija?
- Srbija ima iste probleme kao i svet, kriza koja nas je zadesila prouzrokovana je neograničenim zaduživanjem svih. Verujem da ćemo uskoro krenuti da suštinski rešavamo probleme i da ćemo se konačno okrenuti radu, a ne zaduživanju.
A imamo i svoje probleme.
- Da. Od 1,8 miliona zaposlenih, 550.000 u državnom sektoru, birokratiji i administraciji ne stvara nikakvu vrednost, 700.000 prima plate, a ostali ne. Statistički, ekonomska situacija izgleda loše, a nije baš tako jer je veliki deo u sistemu sive ekonomije. Od nje nema poreza za budžet i zato imamo manjak. Da bi se obezbedilo oko 8,5 milijardi evra za budžet, potrebno je da se broj poreskih obveznika poveća jer trenutno tri miliona građana ništa ne plaća.
Ali kako stvoriti novu vrednost?
- Tu su resursi. Kažu da je to nerealno, međutim, Srbija ima minimum 250 milijardi evra neiskorišćenog bogatstva! Svega imamo više nego što nam je potrebno. Izvesno je da će u svetu rasti potrošnja hrane i energije, a prednost Srbije je u tome što ima i jednog i drugog.
Mi ne znamo da iskoristimo potencijale?
- Ne bih baš rekao jer neki umeju, ali nisu na pravim mestima. Evo, naš primer. Zašto od nekadašnje 42.000 hektara danas „MK grupa“ ima samo 20.000 u Srbiji, a možda uskoro i samo 18.000, dok u Ukrajini ništa nismo imali, a sad imamo 50.000, s ambicijom da imamo 150.000. Ne možete reći da više volim Ukrajinu od Srbije. Nešto sistemski ne štima.
Šta?
- Na primer, za šećerane uvezemo 100.000 tona uglja iz BiH od 200.000, koliko nam je potrebno, a Srbija ga ima u izobilju. Imamo sto osamdeset milijardi evra u uglju! U razgovoru s predstavnicima „Resavice“ saznali smo da nemaju proizvodnju. Na pitanje zašto se ne poveća, odgovor je bio da nisu u mogućnosti. Da li je to moguće kad imaju devet rudnika i dobijaju 40 miliona evra od države? Danas sve može da se proizvede, samo je pitanje organizacije.
Ukoliko bih mogao da biram kome ću pomoći i dati besplatan savet, svakako bi to bili „Jat“, „Železnice Srbije“ ili JP za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica“. Mogao bih da uđem u upravni odbor - kaže za Kurir Miodrag Kostić, predsednik „MK grupe“.
Kako biste pomogli?
- Za početak je potrebno da se upoznam s postojećim kadrom u UO, a zatim bi kroz ozbiljnu analizu stanja trebalo pronaći najbolje moguće rešenje za sve u sistemu. Često se dešava da to budu i ne baš popularne mere, kao što je likvidacija. Međutim, ako je to najzdravije, treba ga sprovesti.
Kad bi se mogli očekivati rezultati?
- Kroz dugogodišnju paučinu koja se skupljala na 175 preduzeća u Srbiji potpuno je nerealno da se nešto uradi preko noći.
Svet polako izlazi iz krize, kad će Srbija?
- Srbija ima iste probleme kao i svet, kriza koja nas je zadesila prouzrokovana je neograničenim zaduživanjem svih. Verujem da ćemo uskoro krenuti da suštinski rešavamo probleme i da ćemo se konačno okrenuti radu, a ne zaduživanju.
A imamo i svoje probleme.
- Da. Od 1,8 miliona zaposlenih, 550.000 u državnom sektoru, birokratiji i administraciji ne stvara nikakvu vrednost, 700.000 prima plate, a ostali ne. Statistički, ekonomska situacija izgleda loše, a nije baš tako jer je veliki deo u sistemu sive ekonomije. Od nje nema poreza za budžet i zato imamo manjak. Da bi se obezbedilo oko 8,5 milijardi evra za budžet, potrebno je da se broj poreskih obveznika poveća jer trenutno tri miliona građana ništa ne plaća.
Ali kako stvoriti novu vrednost?
- Tu su resursi. Kažu da je to nerealno, međutim, Srbija ima minimum 250 milijardi evra neiskorišćenog bogatstva! Svega imamo više nego što nam je potrebno. Izvesno je da će u svetu rasti potrošnja hrane i energije, a prednost Srbije je u tome što ima i jednog i drugog.
Mi ne znamo da iskoristimo potencijale?
- Ne bih baš rekao jer neki umeju, ali nisu na pravim mestima. Evo, naš primer. Zašto od nekadašnje 42.000 hektara danas „MK grupa“ ima samo 20.000 u Srbiji, a možda uskoro i samo 18.000, dok u Ukrajini ništa nismo imali, a sad imamo 50.000, s ambicijom da imamo 150.000. Ne možete reći da više volim Ukrajinu od Srbije. Nešto sistemski ne štima.
Šta?
- Na primer, za šećerane uvezemo 100.000 tona uglja iz BiH od 200.000, koliko nam je potrebno, a Srbija ga ima u izobilju. Imamo sto osamdeset milijardi evra u uglju! U razgovoru s predstavnicima „Resavice“ saznali smo da nemaju proizvodnju. Na pitanje zašto se ne poveća, odgovor je bio da nisu u mogućnosti. Da li je to moguće kad imaju devet rudnika i dobijaju 40 miliona evra od države? Danas sve može da se proizvede, samo je pitanje organizacije.
Krizu smo predvideli
Za „MK grupu“ kao da nema krize.
- I u najneverovatnijim ekonomskim okolnostima „MK grupa“ je uspevala ne samo da opstane nego i da se razvije do granica u kojima je danas. Na tržištu smo treću deceniju i rastemo i dalje. Razmišljamo pet do deset godina unapred. Zato danas možemo da ulažemo jer nemamo nevraćene kredite, neisplaćene zarade.