BEOGRAD - Kad bi se zakoni poštovali, privreda bi prodisala.
Ono što najviše koči porast konkurentnosti i profitabilosti srpske ekonomije jesu siva i crna ekonomija. Suzbijanje te dve pošasti u srpskoj privredi i smanjenje državnih nameta neophodni su za napredak domaće ekonomije, smatraju stručnjaci.
Nezakonit rad
Koliko je ilegalno poslovanje štetno, najbolje govori podatak da siva i crna ekonomija u Srbiji čine 50 odsto bruto domaćeg proizvoda, tvrdi Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća.
- Protiv sivog i crnog tržišta trebalo bi se boriti sistemski. Ne suzbijati ga po tezgama, nego sprečiti dotok ogromnih količina robe koja ulazi preko granice ili se proizvodi u Srbiji, a razdužuje preko fantomskih firmi - objasnio je Knežević.
Ekonomista Milan Kanjevac iz Instituta za istraživanje tržišta ističe da u Srbiji svako gleda da prođe lakše, pa siva ekonomija zavisi od poštovanja zakona.
- Onaj ko sprovodi zakon treba to da radi dosledno i da kazni one koji ga krše. Kada država u tome bude efikasnija, smanjiće se i siva ekonomija, koja je velika prepreka za razvoj privrede - kaže Kanjevac i dodaje da „država mora da smanji namete koje od preduzeća uzima za neradnike u državnoj administraciji“.
Birokratske obaveze
Osim sive i crne ekonomije, koje su 15 odsto veće u Srbiji nego u regionu, kao prepreku većoj konkurentnosti srpske privede Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca Srbije smatra i velike namete.
- Cena finalnog proizvoda koji nastaje u Srbiji mora da bude na istom ili sličnom nivou kao u zemljama u okruženju i u EU. Da bi to postigli, moramo smanjiti cene komunalnih usluga i energenata za privredu i još više rasteretiti privredu birokratskih obaveza - ističe Rajić, napominjući da su cene komunalnih usluga za preduzeća između 100 i 400 odsto više nego za građane.
Država smanjuje namete
Kako bi preduzeća oslobodilo prevelikih troškova i omogućilo im da uspešno posluju i u legalnim tokovima, Ministarstvo finansija i privrede pripremilo je izmene niza poreskih zakona zahvaljujući kojima će se troškovi privrede smanjiti za 1,7 milijardi dinara godišnje. Neoporezivi deo zarade povećan je sa 8.700 na 11.000 dinara, čime bi se rasteretila primanja u slabo plaćenim industrijskim granama poput tekstilne industrije. Planirano je i pojednostavljenje administrativnih procedura.
Šta opterećuje srpsku privredu:
♦ siva i crna ekonomija
♦ visoka cena komunalnih usluga
♦ visoka cena energenata
♦ komplikovane birokratske procedure
♦ niz uvozno-izvoznih procedura koje povećavaju troškove