Promene na berzi ukazuju da se krizi bliži kraj
NEIZVESNO: Špekulanti beže od zlata, počeli da trguju žitom!
Cena zlata na svetskim berzama počela da pada, špekulanti se okreću rizičnijim ulaganjima u akcije, ali i u tržište kapitala; Goran Nikolić: Kipar je počeo da prodaje zlatne poluge da bi rešio finansijske probleme, neke druge zemlje su to najavile
> 09:00h
BEOGRAD - Neizvesnost. Pad cene zlata na berzi mogao bi biti znak da ekonomska kriza jenjava i da se zbog toga špekulanti na berzama okreću rizičnijim ulaganjima u akcije i tržište kapitala, pre svega u žitarice i naftu, smatraju svetski stručnjaci. Rast cene zlata istorijski je bio povezan s periodima finansijske rize, ali prema mišljenju stručnjaka, pad cene ovog puta ne mora nužno da znači i kraj krize. Broker Nenad Gujaničić veruje da je kratkotrajan trend to što je pre desetak dana došlo do većeg pada cene zlata na globalnom nivou i da će ponovo rasti. Štampanje novca - Cena zlata je u bliskoj vezi s krizom, jer investitori vrednost svoje imovine štite tako što je konvertuju u zlato. Od septembra prošle godine neke velike svetske centralne banke, pre svega Amerike i Japana, vodile su politiku takozvanog jeftinog novca štampanjem velikog broja novčanica. Ta ekspanzija novca u nekom trenutku dovodi do inflacije, pa je zlato atraktivno. Međutim, investitori su od septembra prošle godine velike količine novca investirali u akcije i fjučerse na akcije, pa su sve velike berze zabeležile veliki rast. Globalno, na tržištu su akcije svih sektora mnogo porasle, a koji će sektor imati najbolje performanse, teško je utvrditi - kaže Gujaničić. Kako cena zlata snažno oscilira, ulaganje u ovaj plemeniti metal je rizično, dok se, dugoročno gledano, investiranje u deonice pokazalo kao najbolja varijanta. Pad je neminovan I ekonomista Goran Nikolić kaže da je razlog za pad cene zlata na berzama najverovatnije nagoveštaj da će pojedine zemlje prodavati svoje rezerve da bi se iščupale iz dugova, a ne izlaska iz krize. - Kipar je počeo da prodaje svoje zlatne poluge da bi rešio finansijske probleme, a i neke druge zemlje su najavile prodaju zlata. Drugi razlog za pad cene zlata je što je njegova cena previše rasla, a kad nešto dostigne neverovatnu cenu, pad je neminovan - kaže Nikolić.
Bušatlija: Zlato se prodaje zbog likvidnosti ♦ Finansijski stručnjak Mahmud Bušatlija smatra da pad cene zlata nije strukturan već tržišni jer su neke zemlje, ali i velike korporacije počele da prodaju zlato da bi pokrile gubitke, zbog čega se povećala njegova količina na tržištu. - Pogrešno je verovati da je pad cene zlata u vezi s krizom. Zlato je naizgled stabilno sredstvo jer u uslovima krize ne možete lako utvrditi njegovu pravu vrednost. Moguće je da se investitori udaljavaju od zlata da bi investirali u neke poslove ili da bi preživeli i obezbedili dnevnu likvidnost zbog gubitaka. Veliki investitori ulažu u špekulacije - kaže Bušatlija, i dodaje da je neizvesno šta će dalje biti s krizom.