BEOGRAD - Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović pozdravio je dogovor Vlade Srbije sa kompanijom El Dahra iz Abu Dabija i ocenio da će to doprineti povećanju srpske proizvodnje i izvoza.
"Očekujem da se ti ugovori realizuju u najkoskorijem perodu. Veoma je dobro što nisu vezani samo za poljoprivredu, pa će tako doprineti i angažmanu drugih sektora", rekao je on na konferenciji za novinare.
Podsetimo, ministar finansija i privrede Srbije Mlađan Dinkić potpisao je 13. a kompanijom El Dahra predugovor o investicijama u poljoprivredu Srbije, kojim je predviđeno da ta agro-industrijska kompanija investira oko 200 miliona evra u osam poljoprivrednih državnih gazdinstava u Srbiji.
Đogović je ocenio da će taj aranžman, budući da je napravljen za veliku kompaniju kao što je El Dahra, doprineti i srpskom izvozu i na taj način će obezbediti brendiranje Srbije, odnosno njenih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
"Očekujem i da se kroz investicije u sisteme za navodnjavanje dalje uposli i srpska građevinska oprerativa i to doprinese upošljavanju i drugih sektora", rekao je on. Đogović je pohvalio i na nemeru države da sa do 25 odsto učešća uđe u mala i srednja preduzeća koja imaju izvozna tržišta, ocenjujući da je to jedna od prolaznih kapija unapređenja jer je cilj upumpavanje novca u kompanije koje imaju tržišnu perspektivu. Taj potez je, kako je naveo, "prolazna kapija" u slalomu poteza koji vlada mora uraditi da bi ekonomija rada zaživela. Đogović je istakao da bi novi kreatori ekonomske politike Srbije trebalo da "promovišu ekonomiju rada i etiku rada", odnosno da napravi diskontinuitet od "kazino ekonomije i zaduživanja za tekuću potrošnju".
"To znači da možete trošiti onoliko koliko imate", rekao je saradnik IZIT Saša Đogović.
Srbija mora da pokrene realni sektor, smanji zaduživanja namenjena potrošnji i da stvarno restrukturira javna preduzeća da ne bi došli do grčke krize punog kapaciteta, izjavio je Đogović.
"Sa postojećim stanjem u našoj privredi i neiskorišćenim resursima ne možemo dalje doći, nego do grčke krize punog kapaciteta. Sada živimo u grčkoj krizi nižeg inteziteta", ocenio je Đogović, ali i dodao da postoji još malo vremena i prostora da se izbegne grčka kriza punog kapaciteta.
Da bi se izbegao taj scenario, potrebna je odlučnost i jasna usmerenost na ostvarenje nacionalnih interesa, uz promovisanje ekonomije i etike rada, a distanciranje od takozvane "kazino ekonomije" i zaduživanja nemenjenog potrošnji, rekao je on na konferenciji za novinare tog instituta.
Posredstvom ekonomije i etike rada, uz veću odgovornost prema trošenju novca, sprovođenje reformi u javnom sektoru i popravljanje uslova za privlačenje investicija, stićićemo do odumiranja partkoratske države i formiranja stvarne demokratske, zasnovane na jakim institucijama koje će biti u službi građana, a ne pojedinačnih i partijskih interesa, ocenio je Đogović.
On je ukazao da je u prethodnom periodu, zbog izmirenja budžetskih i obaveza prema inostranim kreditorima, bilo neophodno da ulazimo u nove kreditne aranžmane, jer bi zemlja usuprotnom bankrotirala, ali je naglasio da je neophodno preokrenuti taj trend zaduživanja, za šta treba određeno vreme.
Kreatori ekonomske politike u Srbiji moraju da nalaze nove puteve da bismo uspešno izmirivali svoje finansijske obaveze u budućnosti, jer će novo zaduživanje uz postojeći poslovni ambijent dovesti srpsku ekonomiju do, kako je ocenio, potpunog kolapsa.
Određena vrata se otvaraju vezano za ruske, kineske, arapske i investitore iz drugih zemalja, ali je potrebno dalje raditi na reformi javnog sektora, privatizaciji onih preduzeća za koja je to moguće uraditi, kao što je Galenika, a da odu u stečaj firme koja "nemaju prođu" ili da eventualno na osnovu postojećih delova tih preduzeća niknu nova, kazao je Đogović.
Istakavši da je Srbija već visoko zadužena zemlja, on je dodao da je neophodno zaduživanje u investicione svrhe, ali da treba izbegavati zaduživanje za tekuće budžetske potrebe, jer se na taj način ne stvara kapital kojim bi mogli da vraćamo kredite.
On je naveo da je jedan od najvećih problema u Srbiji viskok stepen nezaposlenosti, pa je tako udeo dugoročne nezaposlenosti u ukupnom brojju nezposlenih osoba na kraju oktobra iznosio čak 77,7 odsto, a 16,6 nezaposlenih traži posao duže od 10 godina.
Praznici nisu problem Srbije, već slaba privreda
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je danas da problem Srbije nije veliki broj praznika, nego "onemoćala i devastirana privreda".
"Kod nas imate onemoćalu i devastiranu privredu gde imate metastazu javnog sektora, podržavljenih i državnih preduzeća, od kojih veliki deo posluje sa gubicima, onda je bolje i da ne radi, nego da rade sa gubicima", rekao je on na konferenciji za novinare.
Đogović je kritike i priče o tome da se spajaju praznici tokom kojih se ne radi ništa nazvao demagogijom i populizmom. "Daj Bože da imamo i koji praznik više, ali da imamo bolju privredu", rekao je saradnik IZIT-a. Đogović je Vladi Srbije zamerio što je za današnji praznik donela preporuku da se ne radi, a to nije rešila zakonom ukoliko želi da Novu godinu po Julijanskom kalendaru proglasi za praznik.
"Tako imate određene firme uglavnom je reč o državnim preduzećima ili imaju stimulacije za one koji rade, dok privatni sektor radi. Na taj način stvarate privilegovani sloj ljudi koji može da hibernira tokom zimskih praznika, za razliku od drugog dela koji je aktivan i radi tokom tih preporučenih praznika", rekao je Đogović.